root/doc/man/sr/mc.1.in

/*   */

.\" -*- mode: troff; coding: UTF-8 -*-
.\"TOPICS "Теме:"
.TH MC 1 "%DATE_OF_MAN_PAGE%" "ПН верзија %MAN_VERSION%" "ГНУ\-ов поноћни наредник"
.\"SKIP_SECTION"
.SH "НАЗИВ"
mc \- Визуелна љуска за Униксолике системе.
.\"SKIP_SECTION"
.SH "УПОТРЕБА"
.B mc
[\-abcCdfhPstuUVx] [\-l дневник] [дир1 [дир2]] [\-e [датотека]] [\-v датотека]
.\"NODE "DESCRIPTION"
.SH "ОПИС"
ГНУ\-ов поноћни наредник је прегледач директоријума и менаџер
датотека за Униксолике оперативне системе.
.\"NODE "OPTIONS"
.\" Commented out - introduces a bug where the section title isn't translated
.\" for some reason: .\"DONT_SPLIT"
.SH "ОПЦИЈЕ"
.TP
.I \-a, \-\-stickchars
Деактивира употребу графичких знакова за цртање.
.TP
.I \-b, \-\-nocolor
Намеће црно\-бели приказ.
.TP
.I \-c, \-\-color
Намеће колор режим; погледајте одељак
.\"LINK2"
Боје
.\"Colors"
за више информација.
.TP
.I \-C арг, \-\-colors=арг
Задавање другачијег скупа боја у командној линији. Формат аргумента „арг“ је
описан у одељку
.\"LINK2"
Боје\&.
.\"Colors"
.TP
.I \-\-configure\-options
Приказује configure опције.
.TP
.I \-d, \-\-nomouse
Искључује подршку за миша.
.TP
.I \-e [дато], \-\-edit[=дато]
Покреће уграђени уређивач. Ако је задат назив датотеке, отвара је при покретању.
Видети и
.BR "mcedit (1)" .
.TP
.I \-f, \-\-datadir
Приказује уграђене путање за тражење датотека Поноћног наредника.
.TP
.I \-F, \-\-datadir\-info
Приказује проширене информације о уграђеним путањама Поноћног наредника.
.TP
.I \-g, \-\-oldmouse
Намеће режим „нормалног праћења“ миша. Користи се при раду са терминалима који
су компатибилни са xterm\-ом (tmux/screen).
.TP
.I \-k, \-\-resetsoft
Поставља софтверске тастере на подразумеване вредности из база termcap/terminfo.
Корисно је само на HP\-овим терминалима када не функционишу функцијски тастери.
.TP
.I \-K дато, \-\-keymap=дато
Задаје назив датотеке са распоредом тастатуре у командној линији.
.TP
.I \-l дато, \-\-ftplog=дато
Чува дијалог ftpfs\-а са сервером у датотеку.
.TP
.I \-\-nokeymap
Спречава учитавање пречица са тастатуре из било које датотеке, користи
подразумеване уграђене пречице.
.TP
.I \-P дато, \-\-printwd=дато
Штампа последњи радни директоријум у задату датотеку. Ову опцију не би требало
непосредно користити. Уместо тога, користи се из посебног скрипта љуске који
аутоматски поставља текући директоријум љуске на последњи директоријум у коме се
налазио Поноћни наредник. Учитајте датотеку
.B %pkglibexecdir%/mc.sh
(за кориснике љуски bash и zsh) или
.B %pkglibexecdir%/mc.csh
(за кориснике љуске tcsh) или
.B %pkglibexecdir%/mc.fish
(за кориснике љуске fish), тим редом, да бисте дефинисали
.B mc
као алијас за одговарајући скрипт љуске.
.TP
.I \-s, \-\-slow
Укључује режим спорог терминала; у овом режиму програм неће исцртавати
компликоване знакове за цртање линија и искључиће брбљиви режим.
.TP
.I \-S арг, \-\-skin=арг
Задаје назив скина у командној линији. Технологија скинова је описана у одељку
.\"LINK2"
Скинови.
.\"Skins"
.TP
.I \-t, \-\-termcap
Користи се само ако је код преведен уз коришћење библиотеке S\-Lang и
базе terminfo: ова опција чини да Поноћни наредник користи вредност
променљиве
.B TERMCAP
за информације о терминалу уместо података из системске базе терминала
.TP
.I \-u, \-\-nosubshell
Деактивира употребу подршке за симултану љуску (има смисла само уколико
је Поноћни наредник преведен са подршком за симултану љуску).
.TP
.I \-U, \-\-subshell
Активира употребу подршке за симултану љуску (има смисла само уколико
је Поноћни наредник преведен са подршком за подљуске која је подешена
као опциона).
.TP
.I \-v дато, \-\-view=дато
Покреће уграђени прегледач за преглед задате датотеке. Видети и
.BR "mcview (1)" .
.TP
.I \-V, \-\-version
Приказује верзију програма.
.TP
.I \-x, \-\-xterm
Захтева xterm режим. Користи се када је програм покренут на терминалима који
имају подршку за xterm (режим два екрана, и могућност слања ескејп секвенци
миша).
.TP
.I \-X, \-\-no\-x11
Спречава коришћење X11 за добављање модификатора Alt, Ctrl, Shift
.PP
Ако су задате обе путање, прва путања је директоријум за приказивање у активном
панелу, а друга директоријум за приказивање у другом.
.PP
Ако је задата једна путања, путања је директоријум за приказивање у активном
панелу, а вредност "other_dir" из panels.ini је директоријум за приказивање у
пасивном панелу.
.PP
Ако није задата ниједна путања, текући директоријум је приказан у активном
панелу, а вредност "other_dir" из panels.ini је директоријум за приказивање у
пасивном панелу.
.TP
.\"NODE "Overview"
.SH "Преглед"
Екран Поноћног наредника је подељен у четири дела. Два директоријумска окна
заузимају скоро читав екрански простор. Подразумевано стање је да друга линија
од дна екрана представља командну линију љуске, а последња линија приказује
натписе функцијских тастера. Највиша линија представља
.\"LINK2"
траку менија\&.
.\"Menu Bar"
Трака менија се можда не види, али се појављује када притиснете дугме миша када
је показивач на највишем реду или када притиснете тастер F9.
.PP
Поноћни наредник нуди истовремени преглед два директоријума. Један од панела је
текући (трака избора се налази у текућем панелу). Скоро све операције се
дешавају у текућем панелу. Неке од операција над датотекама, као што су
„Преименуј“ и „Копирај“ подразумевано користе директоријум неизабраног панела
као одредиште (не брините, оне ће вас увек прво питати за потврду). За више
информација, погледајте одељке о
.\"LINK2"
Директоријумским панелима\&,
.\"Directory Panels"
.\"LINK2"
Менијима „Лево“ и „Десно“
.\"Left and Right Menus"
и
.\"LINK2"
Менију „Датотека“\&.
.\"File Menu"
.PP
Можете извршавати системске наредбе из Поноћног наредника простим
укуцавањем. Све што откуцате ће се појавити у командној линији љуске,
а када притиснете тастер „Enter“, Поноћни наредник ће извршити
командну линију коју сте откуцали; прочитајте одељак
.\"LINK2"
Командна линија љуске
.\"Shell Command Line"
и
.\"LINK2"
Пречице линије за унос
.\"Input Line Keys"
да бисте сазнали више о командној линији.
.\"NODE "Mouse Support"
.SH "Подршка за миша"
Поноћни наредник се испоручује са подршком за миша. Она се укључује сваки пут
када покрећете програм на терминалу врсте
.B xterm(1)
(ово ради чак и када се повежете преко telnet\-а, ssh или rlogin\-а на други
рачунар из xterm\-а) или ако покрећете програм у конзоли и покренут вам је
сервис за миша
.BR "gpm".
.PP
Када притиснете лево дугме миша над датотеком у директоријумским
панелима, та датотека ће бити изабрана; ако притиснете десно дугме,
датотека ће бити означена (или одозначена, у зависности од претходног
стања).
.PP
Двоструки притисак над датотеком ће покушати да изврши наредбу ако се
ради о извршном програму; а ако је у
.\"LINK2"
датотеци екстензија
.\"Edit Extension File"
задат програм за екстензију те датотеке, тај програм ће бити извршен.
.PP
Такође се могу извршавати наредбе додељене натписима функцијских
тастера притиснувши тастер миша када се показивач налази изнад њих.
.PP
Подразумевана учесталост понављања за дугмад на мишу је 400 милисекунди. Ово се
може променити уређивањем датотеке
.\"LINK2"
\&~/.config/mc/ini
.\"Save Setup"
променом параметра
.I mouse_repeat_rate.
.PP
Ако користите Поноћног наредника са подршком за миша, можете добити
подразумевану функционалност (исецање и лепљење текста) држећи притиснут тастер
Shift.
.SH ""
.\"NODE "Keys"
.SH "Пречице"
Неке наредбе у Поноћном нареднику укључују употребу тастера
.I Control
(који је понекад означен са CTRL или CTL) и тастера
.I Meta
(који је понекад означен са ALT или чак Compose). У овом упутству ћемо користити
следеће скраћенице:
.TP
.B C\-<знак>
значи да би требало држати тастер Control док се не притисне тастер <знак>.
Тако, C\-f значи: држите тастер Control и притисните f.
.TP
.B M\-<знак>
значи да би требало држати тастер Meta или Alt док се не притисне тастер <знак>.
Ако на вашој тастатури не постоје тастери Meta или Alt, притисните тастер
.IR Esc , 
отпустите га, а онда притисните тастер <знак>.
.TP
.B S\-<знак>
значи да би требало држати тастер Shift док се не притисне тастер <знак>.
.PP
Све линије за унос у Поноћном нареднику користе имитацију пречица уређивача
ГНУ\-ов Емакс (подразумевано).
.PP
Можете изменити пречице. Видети
.\"LINK2"
.I измена пречица
.\"Keys_redefine"
.PP
за више информација. Све остале пречице (које су описане у овом упутству) се
односе на подразумевано понашање.
.PP
Постоје многи одељци који се баве пречицама. Следећи су најважнији.
.PP
Одељак
.\"LINK2"
Мени „Датотека“
.\"File Menu"
описује пречице са тастатуре за наредбе из менија „Датотека“. Овај одељак
укључује функцијске тастере. Већина ових наредби ради исте ствари, обично над
изабраном датотеком или означеним датотекама.
.PP
Одељак
.\"LINK2"
Директоријумски панели
.\"Directory Panels"
описује пречице које бирају датотеку или означавају датотеке као
одредишта каснијих акција (обично изабраних из менија „Датотека“).
.PP
Одељак
.\"LINK2"
Командна линија љуске
.\"Shell Command Line"
наводи пречице које се користе за уношење и уређивање командних линија. Већина
њих копира називе датотека и сл. из директоријумских панела у командну линију
(да би се избегло претерано куцање) или приступа историји командне линије.
.PP
.\"LINK2"
Пречице линије за унос
.\"Input Line Keys"
се користе за уређивање линија за унос. Ово укључује командне линије и линије за
унос у прозорима упита.
 
.\"NODE "  Keys_redefine"
.SH "  Измена пречица"
Пречице се могу учитати из екстерне датотеке (датотеке са пречицама). У почетку,
Поноћни наредник креира пречице користећи мапирања задата у изворном коду.
Затим, увек се учитавају две датотеке:
.B %pkgdatadir%/mc.keymap
и
.B %sysconfdir%/mc/mc.keymap,
претходно задате измењене пречице. Кориснички задата датотека са пречицама се
претражује следећим алгоритмом (до прве пронађене):
.IP
.br
1) опција командне линије
.B \-K <мапа>
или
.B \-\-keymap=<мапа>
.br
2) Променљива окружења
.B MC_KEYMAP
.br
3) Параметар
.B keymap
у одељку
.B [Midnight\-Commander]
конфигурационе датотеке.
.br
4) Датотека
.B ~/.config/mc/mc.keymap
.br
.PP
Опција командне линије, променљива окружења и параметар у конфигурационој
датотеци могу садржати апсолутну путању до датотеке са пречицама (са или без
екстензије .keymap). Претрага датотеке са пречицама ће се десити у (првој
пронађеној од):
.IP
.br
1)
.B ~/.config/mc
.br
2)
.B %sysconfdir%/mc/
.br
3)
.B %pkgdatadir%/
 
.\"NODE "  Miscellaneous Keys"
.SH "  Разне пречице"
Ево неких пречица које не спадају ни у једну од других категорија:
.TP 
.B Enter
ако у командној линији (оној на дну панела) има текста, онда се извршава та
наредба. Ако у командној линији нема текста, онда у случају да је трака за
избор над директоријумом, Поноћни наредник извршава наредбу
.B chdir(2)
(промена директоријума) у означеном директоријуму и освежава податке у панелу;
ако је изабрана извршна датотека, онда се она извршава. На крају, ако се
екстензија означене датотеке поклапа са једном од врста из
.\"LINK2"
датотеке екстензија\&,
.\"Edit Extension File"
онда се извршава одговарајућа наредба.
.TP
.B C\-l
поново исцртава све податке у Поноћном нареднику.
.TP
.B C\-x c
покреће наредбу
.\"LINK2"
Chmod (промена дозвола)
.\"Chmod"
над датотеком или над означеним датотекама.
.TP 
.B C\-x o
покреће наредбу
.\"LINK2"
Chown (промена власника)
.\"Chown"
над текућом датотеком или над означеним датотекама.
.TP
.B C\-x l
покреће наредбу „веза“.
.TP
.B C\-x s
покреће наредбу „апсолутна симболичка веза“.
.TP
.B C\-x v
покреће наредбу „релативна симболичка веза“. Видети одељак
.\"LINK2"
Мени „Датотека“
.\"File Menu"
за више информација о симболичким везама.
.TP
.B C\-x i
поставља режим другог панела на „информације“.
.TP
.B C\-x q
поставља режим другог панела на „брзи преглед“.
.TP
.B C\-x !
извршава наредбу
.\"LINK2"
Панелизуј спољашњу наредбу\&.
.\"External panelize"
.TP
.B C\-x h
покреће наредбу
.\"LINK2"
Додај директоријум у брзи списак\&.
.\"Hotlist"
.TP
.B M\-!
извршава наредбу „Филтрирани приказ“, која је описана у одељку
.\"LINK2"
наредба „прегледај“\&.
.\"Internal File Viewer"
.TP
.B M\-?
извршава наредбу
.\"LINK2"
Тражи датотеку\&.
.\"Find File"
.TP
.B M\-c
отвара дијалог
.\"LINK2"
Брзи cd.
.\"Quick cd"
.TP
.B C\-o
када се програм покреће под Линукс или FreeBSD конзолом или под xterm\-ом,
приказаће вам излаз претходне наредбе. Када се покреће под Линукс конзолом,
Поноћни наредник користи спољашњи програм (cons.saver) који се брине о чувању и
враћању података на екран.
.PP
Када је при превођењу укључена подршка за подљуску, можете било кад да
притиснете C\-o и то ће вас одвести назад на главни екран Поноћног наредника; да
бисте се вратили у вашу апликацију потребно је само да поново притиснете C\-o.
Ако сте зауставили апликацију користећи овај трик, нећете моћи да извршавате
друге програме из Поноћног наредника све док не прекинете заустављену
апликацију.
.\"NODE "  Directory Panels"
.SH "  Директоријумски панели"
Овај одељак набраја пречице за рад са директоријумским панелима. Ако желите да
сазнате како да промените изглед панела, погледајте одељак о
.\"LINK2"
Менијима „Лево“ и „Десно“\&.
.\"Left and Right Menus"
.TP
.B Tab, C\-i
мења текући панел. Стари панел постаје нови текући панел а стари текући панел
постаје нови други панел. Трака за избор се помера из старог текућег панела на
нови текући панел.
.TP
.B Insert, C\-t
да бисте означили датотеке можете користити тастер „Insert“ (секвенцу kich1 из
базе terminfo). Да бисте одозначили датотеке, само поново означите означену
датотеку.
.TP
.B Alt\-e
да бисте променили скуп знакова панела можете користити Alt\-e (M\-e).
Прекодирање се врши из одабране кодне стране у системску. Да бисте поништили
прекодирање, одаберите „Без претварања“ у дијалогу са кодирањима.
.TP
.B Alt\-g, Alt\-r, Alt\-j
се користе за избор највише, средње и најниже датотеке у панелу, тим
редоследом.
.TP
.B Alt\-t
смењује текући листинг приказа на следећи режим листинга приказа. Уз ово
је могуће брзо прећи на сажети листинг, дугачки листинг, кориснички дефинисан
формат листинга, или се вратити на подразумевани.
.TP
.B C\-\e (control\-обрнута коса црта)
приказује
.\"LINK2"
брзи списак директоријума
.\"Hotlist"
и пребацује се у изабрани директоријум.
.TP
.B + \ (плус)
ово се користи за избор (означавање) групе датотека. Поноћни наредник
ће питати за опције бирања. Када је укључена кућица
.I Само датотеке ,
биће изабране само датотеке. Ако је
.I Само датотеке
искључено, биће изабрани и директоријуми.
Када је укључена кућица
.I Обрасци љуске ,
регуларни израз подсећа на globbing датотека у љусци (* представља нула или више
знакова а ? представља један знак). Ако су
.I Обрасци љуске
искључени, онда се бирање датотека спроводи обичним регуларним изразима (видети
ed (1)). Када је укључено
.I Разликуј величину слова ,
избор ће разликовати велика и мала слова.
Ако је
.I Разликуј величину слова
искључено, велика и мала слова ће бити равноправна.
.TP
.B \e (обрнута коса црта)
користите тастер „\e“ да бисте одизабрали групу датотека. Ово је супротно од
тастера Плус.
.TP
.B навише, C\-p
помера траку за избор на претходну ставку у панелу.
.TP
.B наниже, C\-n
помера траку за избор на следећу ставку у панелу.
.TP
.B home, a1, Alt\-<
помера траку за избор на прву ставку у панелу.
.TP
.B end, c1, Alt\->
помера траку за избор на последњу ставку у панелу.
.TP
.B next\-page, C\-v
помера траку за избор једну страну наниже.
.TP
.B prev\-page, Alt\-v
помера траку за избор једну страну навише.
.TP
.B Alt\-(, Alt\-)
скролује дугачке називе датотека надесно или налево.
.TP
.B Alt\-o
Ако је тренутно изабрана датотека директоријум, учитава тај директоријум у
другом панелу и помера селекцију на следећу датотеку. Ако тренутно изабрана
датотека није директоријум, учитава надређени директоријум у другом панелу и
помера селекцију на следећу датотеку.
.TP
.B Alt\-i
поставља текући директоријум другог панела на текући директоријум текућег
панела. Пребацује друго окно у режим листинга по потреби. Ако је тренутни панел
панелизован, други панел неће бити панелизован.
.TP
.B C\-PageUp, C\-PageDown
само ако је подржано од стране терминала: премешта се у директоријум „..“ и у
тренутно изабрани директоријум, тим редом.
.TP
.B Alt\-y
премешта се у претходни директоријум из историје, еквивалент притиску
.I <
дугметом миша.
.TP
.B Alt\-u
премешта се на следећи директоријум из историје, еквивалент притиску
.I >
дугметом миша.
.TP
.B Alt\-S\-h, Alt\-H
приказује историју директоријума, еквивалент притиску „v“ дугметом миша.
.\"NODE "  Quick search"
.SH "  Брза претрага"
Режим „Брза претрага“ омогућава брзу претрагу датотека у панелу датотека.
Притисните
.I C\-s
или
.I Alt\-s
да бисте започели претрагу назива датотека у листингу директоријума.
.P
Када је претрага активна, кориснички унос ће бити додат у ниску за претрагу
уместо у командну линију. Ако је укључена опција
.I Прикажи мини\-статус ,
ниска за претрагу се приказује у мини\-статусној траци. При куцању, линија за
избор ће се преместити на следећу датотеку, почевши од укуцаних слова. Тастери
.I Backspace
или
.I DEL
се могу користити за исправљање грешака у куцању. Ако се комбинација
C\-s поново притисне, тражи се следеће поклапање.
.P
Ако се брза претрага започне двоструким притиском на C\-s, биће коришћен
претходни образац претраге за текућу претрагу.
.P
Осим знакова назива датотеке, можете користити и џокерске знаке „*“ и „?“.
.\"NODE "  Shell Command Line"
.SH "  Командна линија љуске"
Овај одељак набраја пречице које су корисне за избегавање претераног
куцања при уносу наредби љуске.
.TP
.B Alt\-Enter
копира назив тренутно изабране датотеке у командну линију.
.TP
.B C\-Enter
ради исто што и Alt\-Enter. Може да не ради на удаљеним системима и неким
терминалима.
.TP
.B C\-S\-Enter
копира пуну путању тренутно изабране датотеке у командну линију. Може да не ради
на удаљеним системима и неким терминалима.
.TP
.B Alt\-Tab
покреће 
.\"LINK2"
довршавање
.\"Completion"
назива датотека, наредби, променљивих, корисничких имена и назива хостова.
.TP
.B C\-x t, C\-x C\-t
копира називе означених датотека (или, ако не постоје означене датотеке,
изабраних датотека) текућег панела (C\-x t) или другог панела (C\-x C\-t) у
командну линију.
.TP
.B C\-x p, C\-x C\-p
прва секвенца тастера копира текућу путању у командну линију, а друга копира
путању из неизабраног панела у командну линију.
.TP
.B C\-q
наредба „цитирање“ се може користити за унос знакова које иначе интерпретира
Поноћни наредник (на пример, симбол „+“)
.TP
.B Alt\-p, Alt\-n
користите ове пречице да бисте разгледали историју наредби. Тастер Alt\-p вас
води на претходну ставку, а Alt\-n на следећу.
.TP
.B Alt\-h
приказује историју текуће линије за унос.
.\"NODE "  General Movement Keys"
.SH "  Опште пречице за кретање"
Прегледач помоћи, прегледач датотека и стабло директоријума користе заједнички
код за кретање. Они зато прихватају потпуно исте пречице.  Сваки од њих прихвата
и неке своје пречице.
.PP
Други делови Поноћног наредника користе неке од тих пречица за кретање, па ће
овај одељак можда бити од користи и за те делове.
.TP
.B Горе, C\-p
померање један ред уназад.
.TP
.B Доле, C\-n
померање један ред унапред.
.TP
.B Претх. страна, Page Up, M\-v
померање једну страну навише.
.TP
.B След. страна, Page Down, C\-v
померање једну страну наниже.
.TP
.B Home, A1
померање на почетак.
.TP
.B End, C1
померање на крај.
.PP
Прегледач помоћи и прегледач датотека прихватају, осим ових, и следеће пречице:
.TP
.B b, C\-b, C\-h, Backspace, Delete
померање једну страну навише.
.TP
.B Размакница
померање једну страну наниже.
.TP
.B u, d
померање половину стране навише или наниже.
.TP
.B g, G
померање на почетак или на крај.
.\"NODE "  Input Line Keys"
.SH "  Пречице линије за унос"
Линије за унос (које се користе за
.\"LINK2"
командну линију
.\"Shell Command Line"
и за дијалоге упита у програму) прихватају следеће пречице:
.TP
.B C\-a
поставља курсор на почетак линије.
.TP
.B C\-e
поставља курсор на крај линије.
.TP
.B C\-b, move\-left
помера курсор једно место улево.
.TP
.B C\-f, move\-right
помера курсор једно место удесно.
.TP
.B Alt\-f
померање једну реч унапред.
.TP
.B Alt\-b
померање једну реч уназад.
.TP
.B C\-h, Backspace
брише претходни знак.
.TP
.B C\-d, Delete
брише знак на том месту (преко курсора).
.TP
.B C\-@
поставља ознаку за исецање.
.TP
.B C\-w
копира текст између курсора и ознаке у kill бафер и уклања текст из линије за
унос.
.TP
.B Alt\-w
копира текст између курсора и ознаке у kill бафер.
.TP
.B C\-y
враћа садржај kill бафера.
.TP
.B C\-k
брише текст од курсора до краја линије.
.TP
.B Alt\-p, Alt\-n
Користите ове пречице да бисте разгледали историју наредби. Alt\-p вас води на
претходну ставку, а Alt\-n на наредну.
.TP
.B Alt\-C\-h, Alt\-Backspace
брише једну реч уназад.
.TP
.B Alt\-Tab
извршава
.\"LINK2"
довршавање
.\"Completion"
назива датотека, наредби, променљивих, корисничких имена и назива хоста.
.SH ""
.\"NODE "Menu Bar"
.SH "Трака менија"
Трака менија искаче када притиснете тастер F9 или притиснете дугме миша када је
показивач над највишим редом на екрану. Трака менија садржи пет менија: „Лево“,
„Датотека“, „Наредба“, „Опције“ и „Десно“.
.PP
Менији
.\"LINK2"
„Лево“ и „Десно“
.\"Left and Right Menus"
вам дозвољавају да измените изглед левог и десног директоријумског панела.
.PP
.\"LINK2"
Мени „Датотека“
.\"File Menu"
садржи акције које можете извршити над тренутно изабраном датотеком или
означеним датотекама.
.PP
.\"LINK2"
Мени „Наредба“
.\"Command Menu"
садржи акције које су општије и немају везе са тренутно изабраном датотеком или
означеним датотекама.
.PP
.\"LINK2"
Мени „Опције“
.\"Options Menu"
садржи акције које вам дозвољавају да прилагодите Поноћни наредник.
.\"NODE "  Left and Right Menus"
.SH "  Менији „Лево“ и „Десно“ („Изнад“ и „Испод“)"
Изглед директоријумских панела се може мењати из менија
.B Лево
и
.B Десно
(они се називају
.B Изнад
и
.B Испод
када је из дијалога са опцијама
.\"LINK2"
Изглед
.\"Layout"
изабрана положена подела панела).
.\"NODE "    Listing Format..."
.SH "    Формат листинга..."
Поглед режима листинга се користи за приказ листинга датотека; постоје четири
различита режима листинга:
.BR Пун ,
.BR Сажет ,
.B Дугачак
и
.B Кориснички задат.
Пун директоријумски поглед приказује назив датотеке, величину датотеке и датум
измене.
.PP
Сажет поглед приказује само назив датотеке и садржи од 1 до 9 колона
(приказујући више датотека него други погледи). Дугачак поглед је сличан излазу
наредбе
.B "ls \-l" .
Дугачак поглед заузима целу ширину екрана.
.PP
Ако изаберете „Кориснички“ формат приказа, онда морате сами задати формат
приказа.
.PP
Кориснички формат приказа мора почети спецификацијом величине панела. Она може
да буде „half“ или „full“, што задаје панел величине пола екрана и панел
величине целог екрана, тим редом.
.PP
После величине панела, можете задати колико листинга треба сместити у панел
један до другог (другим речима: колико пута ће се поља понављати хоризонтално).
Ово је подразумевано 1. Можете то променити додавањем броја од 1 до 9 нисци
формата.
.PP
После овога додају се називи поља са опционом спецификацијом величине.  Поља
која можете приказати су следећа:
.TP
.B name
приказује назив датотеке.
.TP
.B size
приказује величину датотеке.
.TP
.B bsize
ово је други облик формата
.B size.
Он приказује величину датотека, а за директоријуме приказује само ПОД\-ДИР или
НАД\-ДИР, осим уколико је величина директоријума већ израчуната наредбом
„Прикажи величину директоријума“.
.TP
.B type
приказује поље врсте, ширине један знак. Овај знак је сличан оном кога
приказује наредба „ls“ уз прекидач „\-F“ \- за извршне датотеке: 
.BR * ,
за директоријуме: 
.BR / ,
за везе: 
.BR @ ,
за утичнице: 
.BR = ,
за знаковне уређаје: 
.BR \- ,
за блок уређаје: 
.BR + ,
за цеви: 
.BR | ,
за симболичке везе ка директоријумима: 
.BR ~ ,
и за бајате симвезе (везе које не указују ни на шта): 
.BR ! .
.TP
.B mark
звездица ако је датотека означена, а размак ако није.
.TP
.B mtime
датум последње измене датотеке.
.TP
.B atime
датум последњег приступа.
.TP
.B ctime
датум промене статуса датотеке.
.TP
.B perm
ниска која представља текуће битове дозвола датотеке.
.TP
.B mode
октална вредност која садржи текуће битове дозвола датотеке.
.TP
.B nlink
број веза које указују на датотеку.
.TP
.B ngid
GID (идентификациони број групе, бројевна вредност).
.TP
.B nuid
UID (кориснички идентификациони број, бројевна вредност).
.TP
.B owner
власник датотеке.
.TP
.B group
група датотеке.
.TP
.B inode
inode датотеке.
.PP
Такође, можете користити следеће кључне речи да бисте задали изглед панела:
.TP
.B space
размак у формату приказа.
.TP
.B |
додаје усправну црту у формат приказа.
.PP
Да бисте захтевали да неко поље буде фиксне величине (спецификација величине),
потребно је само да додате
.B :
и жељени број знакова у пољу (ширину). Ако се после броја налази симбол
.BR + ,
онда величина задаје најмању величину поља \- ако програм открије да постоји још
простора на екрану, прошириће то поље.
.PP
На пример,
.B Пун
приказ одговара следећем формату:
.PP
half type name | size | mtime
.PP
.B Дугачак
приказ одговара следећем формату:
.PP
full perm space nlink space owner space group space size space mtime
space name
.PP
Ево финог корисничког формата приказа:
.PP
half name | size:7 | type mode:3
.PP
Панели могу бити подешени и на следеће режиме:
.TP
.B "Брзи преглед"
У овом режиму, панел ће се претворити у смањени
.\"LINK2"
прегледач
.\"Internal File Viewer"
који приказује садржај тренутно изабране датотеке; ако изаберете панел (тастером
tab или мишем), добићете приступ уобичајеним наредбама прегледача.
.TP
.B "Инфо"
Поглед Инфо приказује податке о тренутно изабраној датотеци и, ако је то могуће,
податке о текућем систему датотека.
.TP
.B "Стабло"
Поглед Стабло је веома сличан одлици
.\"LINK2"
стабло директоријума\&.
.\"Directory Tree"
Погледајте одељак о њој за више информација.
.TP
.B "Панелизовање"
Овај режим приказује резултате последњих наредби
.\"LINK2"
Панелизуј спољашњу наредбу
.\"External panelize"
или
.\"LINK2"
Тражи датотеку.
.\"Find File"
.\"NODE "    Sort Order..."
.SH "    Поредак сортирања..."
Постоји осам поредака сортирања: по имену (алфабетско сортирање или сортирање
верзија, исто: природно сортирање), по екстензији, по датуму измене, по датуму
приступа, по датуму измене података inode\-а, по величини, по броју inode\-а, и
несортирано. У дијалогу Поредак сортирања можете да изаберете поредак сортирања,
а такође можете и да задате да ли желите да сортирате у обрнутом поретку
потврдивши кућицу „Обрни“.
.PP
Подразумевано стање је да се директоријуми сортирају пре датотека, али се ово
може изменити из менија
.\"LINK2"
Опције панела
.\"Options Menu"
(опција
.BR "Мешовити приказ" ).
.\"NODE "    Filter..."
.SH "    Филтер..."
Наредба Филтер вам омогућава да задате образац љуске (на пример:
.BR "*.tar.gz" )
који датотеке и директоријуми морају да задовоље да би били приказани.
.\"LINK2"
Линија за унос
.\"Input Line Keys"
омогућава да се унесе образац за избор назива датотека и директоријума која ће
бити приказана у панелу.
.PP
Када је укључена кућица
.IR "Само датотеке" ,
само датотеке ће бити упоређиване са филтером, а сви директоријуми ће бити
приказани. Иначе, и датотеке и директоријуми ће бити филтрирани. Када је
укључена кућица
.I "Шеме љуске" ,
регуларни изрази подсећају на globbing датотека у љусци (* представља нула или
више знакова а ? представља један знак). Иначе, датотеке и директоријуми се
упоређују са обичним регуларним изразима (видети ed(1)). Када је укључена кућица
.I "Разликуј величину слова" ,
филтрираће се знакови разликујући велика и мала слова. Иначе, велика и мала
слова се неће разликовати.
.\"NODE "    Reread"
.SH "    Освежи"
Наредба Освежи поново учитава списак датотека у директоријуму. Она је
корисна ако су други процеси креирали или уклонили неке датотеке.
.\"NODE "  File Menu"
.SH "  Мени „Датотека“"
Поноћни наредник користи тастере F1 \- F10 као пречице са тастатуре за наредбе
из менија „Датотека“. Ескејп секвенце за функцијске тастере су могућности базе
terminfo, од „kf1“ до „kf10“. На терминалима без подршке за функцијске тастере,
можете постићи исто то притиском на тастер Esc и број између 1 и 9 или 0 (што
редом одговара тастерима од F1 до F9 и F10).
.PP
Мени „Датотека“ садржи следеће наредбе (пречице са тастатуре су у заградама):
.PP
.B Помоћ (F1)
.PP
Покреће уграђени хипертекстуални прегледач помоћи. У оквиру
.\"LINK2"
прегледача помоћи
.\"Contents"
можете користити тастер Tab да бисте изабрали следећу везу и тастер Enter да
бисте пратили ту везу. Тастерима размакница и Backspace се помера напред или
назад у оквиру странице помоћи. Поново притисните тастер F1 да бисте добили
пун списак подржаних тастера.
.PP
.B Мени (F2)
.PP
Позива
.\"LINK2"
кориснички мени\&.
.\"Edit Menu File"
Кориснички мени пружа лак начин да се корисницима понуди мени и додају посебне
одлике Поноћном нареднику.
.PP
.B Прегледај (F3, F13)
.PP
Прегледа тренутно изабрану датотеку. Подразумевано је покретање
.\"LINK2"
Уграђеног прегледача датотека\&,
.\"Internal File Viewer"
али ако је искључена опција „Користи уграђени прегледач“, ова наредба
покреће спољашњи прегледач датотека, задат у променљивој окружења
.B VIEWER
Ако променљива
.B VIEWER
није задата, покушаће се са променљивом окружења
.BR PAGER .
Ако променљива
.B PAGER
није задата, биће покренута наредба „view“. Ако уместо ове користите пречицу
F13, прегледач ће бити покренут без икаквог форматирања или препроцесирања
датотеке.
.P
Видети
.\"LINK2"
параметре екстерног прегледача
.\"Parameters for external editor or viewer"
за објашњење како можете задати проширене опције командне линије за екстерне
прегледаче.
.PP
.B Филтрирано прегледање (Alt\-!)
.PP
Ова наредба пита за наредбу и њене аргументе (подразумевано назив тренутно
изабране датотеке), а излаз те наредбе се приказује у уграђеном прегледачу
датотека.
.PP
.B Уреди (F4, F14)
.PP
Притисните F4 да бисте уређивали изабрану датотеку. Притисните F14 (обично F14)
да бисте покренули уређивач са новом, празном датотеком. За сада ова наредба
покреће уређивач
.BR vi ,
уређивач који је задат преко променљиве окружења
.B EDITOR
или
.\"LINK2"
Уграђени уређивач датотека
.\"Internal File Editor"
ако је укључена опција use_internal_edit.
.P
Видети
.\"LINK2"
параметре спољашњег уређивача
.\"Parameters for external editor or viewer"
за објашњење како можете задати проширене опције командне линије за спољашње
уређиваче.
.PP
.B Копирај (F5, F15)
.PP
Притисните F5 да бисте отворили дијалог за унос ради копирања тренутно изабране
датотеке (или означених датотека, ако је бар једна датотека означена) у
директоријум/датотеку коју задате у дијалогу за унос. Одредиште је подразумевано
директоријум у неизабраном панелу. Простор за одредишну
датотеку може бити преалоциран у зависности од конфигурационе опције
preallocate_space. Током овог процеса можете притиснути C\-c или Esc да бисте
прекинули операцију. За детаље о изворној маски (која је обично * или
^\e(.*\e)$, у зависности од опције „Користи обрасце љуске“) и могућим џокерским
знацима у одредишту, погледајте
.\"LINK2"
Копирање/преименовање са маском\&.
.\"Mask Copy/Rename"
.PP
F15 (обично F15) је сличан, али подразумеван је директоријум у изабраном
панелу. Он увек ради над изабраном датотеком, без обзира на евентуално означене
датотеке.
.PP
На неким системима је могуће покренути копирање у позадини притиском на дугме
Позадина (или притиском на Alt\-b у дијалогу). Ставка
.\"LINK2"
Позадински послови
.\"Background jobs"
се користи за управљање позадинским пословима.
.PP
.B Креирај везу (C\-x l)
.PP
Креира везу (hard link) ка текућој датотеци.
.PP
.B Креирај апсолутну симвезу (C\-x s)
.PP
Креира апсолутну симболичку везу ка текућој датотеци.
.PP
.B Креирај релативну симвезу (C\-x v)
.PP
Креира релативну симболичку везу ка текућој датотеци.
.PP
За оне који не знају шта су везе: креирање везе ка датотеци је помало као
копирање датотеке, али и назив изворне датотеке и назив одредишне датотеке
упућују на исти лик датотеке. На пример, ако уредите једну од те две датотеке,
све измене ће се појавити у обема датотекама. Неки људи везе (links) зову
алијасима или пречицама.
.PP
(„Тврда“) веза је сличнија стварној датотеци. Пошто је креирате, не постоји
начин да се разликује оригинал од везе. Ако обришете било које од та два, друго
ће и даље бити нетакнуто. Веома је тешко приметити да обе датотеке представљају
исти лик. Користите тврде везе када не желите да знате шта је шта.
.PP
Симболичка веза представља упућивање на назив полазне датотеке. Ако је изворна
датотека обрисана, симболичка веза постаје бескорисна. Веома је лако уочити да
датотеке представљају исти лик. Поноћни наредник приказује знак „@“ испред
назива датотеке ако се ради о симболичкој вези (изузев ако се ради о симболичкој
вези ка директоријуму, када се приказује тилда (~)). Изворна датотека на коју
упућује веза се приказује у мини\-статусној траци ако је укључена опција
.IR "Прикажи мини\-статус".
Користите симболичке везе када желите да избегнете забуну коју могу да изазову
тврде везе.
.PP
Када притиснете „C\-x s“, Поноћни наредник ће аутоматски попунити комплетну
путању и назив полазне датотеке, и предложити назив везе. И једно и друго се
може променити.
.PP
Понекад ћете можда пожелети да промените апсолутну путању полазне датотеке на
релативну. Апсолутна путања почиње у кореном директоријуму:
.PP
.I /home/frodo/mc/mc \-> /home/frodo/novo/mc
.PP
Релативна веза описује локацију полазне датотеке, почевши од локације саме везе:
.PP
.I /home/frodo/mc/mc \-> ../novo/mc
.PP
Можете приморати Поноћни наредник да предложи релативну путању притиском на
„C\-x v“ уместо „C\-x s“.
.PP
.B Преименуј/премести (F6)
.PP
Притисните F6 да бисте отворили дијалог за унос ради премештања тренутно
изабране датотеке (или означених датотека, ако је бар једна датотека означена) у
директоријум/датотеку коју задате у дијалогу за унос. Одредиште је подразумевано
директоријум у неизабраном панелу. За више детаља видите операцију Копирај (F5)
горе, већина ствари је врло слична.
.PP
F16 (обично F16) је сличан, али подразумеван је директоријум у изабраном панелу.
Он увек ради над изабраном датотеком, без обзира на евентуално означене
датотеке.
.PP
на неким системима је могуће копирање у позадини преко притиска на дугме
Позадина (или притискања Alt\-b у дијалогу). Ставка
.\"LINK2"
Позадински послови
.\"Background jobs"
се користи за управљање позадинским процесима.
.PP
.B Направи директоријум (F7)
.PP
Отвара дијалог за унос и креира задати директоријум.
.PP
.B Обриши (F8)
.PP
Брише тренутно изабрану датотеку или означене датотеке у тренутно изабраном
окну. Током овог процеса можете притиснути C\-c или Esc да бисте прекинули
операцију.
.PP
.B Брзи cd (Alt\-c)
Користите
.\"LINK2"
Брзи cd
.\"Quick cd"
ако вам је командна линија попуњена, а желите да идете у други директоријум.
.PP
.B Изабери групу (+)
.PP
Ово се користи за избор (означавање) групе датотека. Поноћни наредник ће питати
за опције избора. Када је укључена кућица
.IR "Само датотеке" ,
само датотеке ће бити означене. Ако је кућица
.I Само датотеке
искључена, и датотеке и директоријуми ће бити означени. Када је кућица
.I Обрасци љуске
укључена, регуларни изрази подсећају на globbing датотека у оквиру љуске (*
представља нула или више знакова а ? један знак). Ако су
.I Обрасци љуске
искључени, онда се бирање датотека врши обичним регуларним изразима (погледајте
ed (1)). Када је укључена кућица
.IR "Разликуј величину слова" ,
биће разликована мала и велика слова. Ако је кућица
.I Разликуј величину слова
искључена, неће се разликовати мала и велика слова.
.PP
.B Одизабери групу (\e)
.PP
Користи се за одизабирање групе датотека. Ово је супротна наредба од наредбе
.IR "Изабери групу".
.PP
.B Заврши (F10, S\-F10)
.PP
Прекида рад у Поноћном нареднику. Када желите да завршите рад а користите
скрипт\-омотач, користите S\-F10. Пречица S\-F10 вас неће одвести у последњи
директоријум који сте посетили у Поноћном нареднику, већ ћете се вратити на
директоријум у ком сте покренули Поноћни наредник.
.\"NODE "    Quick cd"
.SH "    Брзи cd"
Ова наредба је корисна ако вам је командна линија попуњена а желите да
.\"LINK2"
промените текући директоријум
.\"The cd internal command"
без потребе да исечете и залепите командну линију. Ова наредба отвара мали
дијалог у ком можете да унесете све што бисте унели после наредбе
.B cd
(промени директоријум) у командној линији и онда притиснете тастер enter. Ово
укључује све ствари које се већ налазе у
.\"LINK2"
уграђеној наредби промене директоријума\&.
.\"The cd internal command"
.\"NODE "  Command Menu"
.SH "  Мени „Наредба“"
Наредба
.\"LINK2"
Стабло директоријума
.\"Directory Tree"
приказује илустрацију стабла директоријума.
.PP
Наредба
.\"LINK2"
„Тражи датотеку“
.\"Find File"
вам омогућава да тражите жељену датотеку.
.PP
Наредба „Размени панеле“ размењује садржаје два директоријумска панела.
.PP
Наредба „Укључи/искључи панеле“ приказује излаз последње наредбе љуске. Ово
ради само у xterm\-у или у Линукс и FreeBSD конзоли.
.PP
Наредба „Упореди директоријуме“ међусобно упоређује директоријумске панеле. Тада
можете користити наредбу Копирај (F5) да бисте изједначили панеле. Постоје три
начина упоређивања. Брзи начин упоређује само величину и датум датотека. Темељни
начин упоређује бајт по бајт. Начин упоређивања „Само величина“ упоређује само
величине датотека, а не проверава садржаје или датуме датотека.
.PP
.\"LINK2"
„Панелизуј спољашњу наредбу“
.\"External panelize"
вам дозвољава да извршите екстерни програм, чији излаз ће попунити текући панел.
.PP
Наредба „Историја наредби“ приказује списак откуцаних наредби. Изабрана наредба
се копира у командну линију. Историји наредби се може приступити преко пречица
Alt\-p и Alt\-n.
.PP
Наредба
.\"LINK2"
„Брзи списак директоријума“
.\"Hotlist"
убрзава постављање текућег директоријума на један од често коришћених
директоријума.
.PP
Наредба
.\"LINK2"
„Списак екрана“
.\"Screen selector"
приказује дијалог са листом тренутно покренутих уграђених уређивача, прегледача
и других модула ПН\-а који подржавају овај режим.
.PP
Наредба
.\"LINK2"
„Уреди датотеку екстензија“
.\"Edit Extension File"
вам омогућава да задате програме који се извршавају када покушате да извршите,
прегледате, уређујете или радите прегршт других ствари над датотекама са
извесним екстензијама (наставцима назива датотека после тачке).
.PP
Наредба
.\"LINK2"
„Уреди датотеку менија“
.\"Edit Menu File"
се може користити за уређивање корисничког менија (који се појављује притиском
на тастер F2).
.\"NODE "    Directory Tree"
.SH "    Стабло директоријума"
Наредба „Стабло директоријума“ приказује илустрацију стабла директоријума.
Можете да изаберете директоријум из стабла а Поноћни наредник ће
поставити тај директоријум за текући.
.PP
Постоје два начина да покренете ову наредбу. Права наредба „Стабло
директоријума“ је доступна из менија „Наредбе“. Други начин је да изаберете
поглед „Стабло“ из менија „Лево“ или „Десно“.
.PP
Да би вас ослободио дугих застоја, Поноћни наредник ствара илустрацију стабла уз
помоћ претраге малог подскупа свих директоријума. Ако директоријума кога желите
да видите нема, померите се у његов родитељски директоријум и притисните C\-r
(или F2).
.PP
Можете да користите следеће пречице:
.PP
Дозвољене су
.\"LINK2"
Опште пречице за кретање\&.
.\"General Movement Keys"
.PP
.B Enter.
У оквиру стабла директоријума, излази из стабла директоријума и прелази у овај
директоријум у текућем панелу. У погледу „Стабло“, прелази у овај директоријум у
другом панелу и остаје у режиму погледа „Стабло“ за текући панел.
.PP
.B C\-r, F2 (Освежи).
Освежава садржај овог директоријума. Користите ову пречицу када је илустрација
стабла застарела – када недостају директоријуми или су приказани директоријуми
који више не постоје.
.PP
.B F3 (Заборави).
Брише овај директоријум из илустрације стабла. Користите ово да бисте уклонили
непотребне ставке из стабла. Ако желите да вратите директоријум назад у
илустрацију стабла, притисните F2 над његовим родитељским директоријумом.
.PP
.B F4 (Статичко/динамичко).
Смењује режим између режима динамичке навигације (подразумевано) и статичке
навигације.
.PP
У режиму статичке навигације можете да користите тастере Навише и Наниже да
бисте изабрали директоријум. Приказани су сви познати директоријуми.
.PP
У режиму динамичке навигације можете користити тастере Навише и Наниже да бисте
изабрали суседни директоријум, тастер Налево да бисте прешли у родитељски
директоријум и тастер Надесно да бисте прешли у подређени директоријум.
Приказују се само родитељски, суседни и подређени директоријуми, док су други
изостављени. Илустрација стабла се динамички мења при проласку кроз њу.
.PP
.B F5 (Копирај).
Копира директоријум.
.PP
.B F6 (ПрмПрем).
Премешта директоријум.
.PP
.B F7 (Mkdir).
Прави нови директоријум у текућем директоријуму.
.PP
.B F8 (Обриши).
Брише овај директоријум из система датотека.
.PP
.B C\-s, Alt\-s.
Тражи следећи директоријум који задовољава ниску претраге. Ако такав
директоријум не постоји, ове пречице ће се померити један ред надоле.
.PP
.B C\-h, Backspace.
Брише последњи знак из ниске претраге.
.PP
.B Било који други знак.
Додаје знак у ниску претраге и помера се на следећи директоријум чији назив
почиње тим знаковима. У погледу Стабло морате прво да укључите режим претраге
притиснувши C\-s. Ниска претраге се приказује у мини\-статусној траци.
.PP
Следеће радње су доступне само у стаблу директоријума. Оне нису подржане у
погледу „Стабло“.
.PP
.B F1 (Помоћ).
Покреће прегледач помоћи и приказује овај одељак.
.PP
.B Esc, F10.
Излази из стабла директоријума. Не мења директоријум.
.PP
Подржан је миш. Двоструки притисак се понаша као тастер „Enter“.
Погледајте и одељак о
.\"LINK2"
подршци за миша\&.
.\"Mouse Support"
.\"NODE "    Find File"
.SH "    Тражи датотеку"
Одлика „Тражи датотеку“ прво пита за почетни директоријум претраге и назив
датотеке. Притискањем дугмета Стабло можете изабрати почетни директоријум из
илустрације
.\"LINK2"
стабла директоријума\&.
.\"Directory Tree"
.PP
Поље „Назив датотеке“ садржи образац назива датотеке која се тражи. Интерпретира
се као образац љуске или као регуларни израз, у зависности од стања кућице
„Користи шеме љуске“. Празна вредност је валидна, и одговара јој било који назив
датотеке.
.PP
Поље „Садржај“ садржи ниску за претрагу унутар датотека. Оставите ово поље
празно да бисте деактивирали претраживање садржаја датотека.
.PP
Опција „Целе речи“ дозвољава бирање само оних датотека које садрже подударања
која формирају целе речи. Слично „grep \-w“.
.PP
Можете почети претрагу притискањем дугмета У реду. Током претраге можете да
обуставите поступак преко дугмета Обустави а наставити преко дугмета Настави.
.PP
Можете разгледати списак датотека уз помоћ тастера Стрелица нагоре и Стрелица
надоле. Дугме Промени директоријум ће прећи у директоријум у ком се налази
тренутно изабрана датотека. Дугме Поново ће упитати за параметре нове претраге.
Дугме Заврши завршава операцију претраге. Дугме Панелизуј ће поставити нађене
датотеке у текући директоријумски панел, да бисте могли да спроведете додатне
операције над њима (преглед, копирање, премештање, брисање, итд.). Да бисте се
вратили у обичан листинг датотека, промените директоријум на „..“. Да бисте опет
видели панелизоване резултате претраге, изаберите режим Панелизовање у менијима
Лево и Десно.
.PP
Кућица „Активирај директоријуме за игнорисање“ и поље за унос испод ње
омогућавају постављање листе директоријума које би требало прескочити током
претраге датотека (на пример, ако желите да избегнете претраге на CD\-ROM\-у или
NFS директоријуму који је монтиран преко споре везе). Компоненте те листе морају
бити раздвојене двотачком, на пример:
.PP
.nf
/cdrom:/nfs/wuarchive:/afs
.fi
.PP
Подржане су и релативне путање. Наредни пример показује како да се прескоче
специјални директоријуми система за контролу верзија:
.nf
/cdrom:/nfs/wuarchive:/afs:.svn:.git:CVS
.fi
.PP
Пажња: поље за унос може садржати тачку (.), што означава текућу апсолутну
путању.
.PP
Можете да размотрите и употребу наредбе
.\"LINK2"
Панелизуј спољашњу наредбу
.\"External panelize"
за неке операције. Наредба Тражи датотеку је намењена само за једноставне упите,
док уз наредбу Панелизуј спољашњу наредбу можете спроводити и најмистериозније
претраге.
.\"NODE "    External panelize"
.SH "    Панелизуј спољашњу наредбу"
Наредба Панелизуј спољашњу наредбу вам омогућава да извршите спољашњи програм и
да његов излаз претворите у садржај текућег панела.
.PP
На пример, ако желите да у једном панелу радите са свим симболичким везама из
текућег директоријума, можете користити панелизовање спољашње наредбе да бисте
покренули следећу наредбу:
.PP
.nf
find . \-type l \-print
.fi
.PP
По завршетку наредбе, директоријумски садржај панела неће више бити листинг свих
датотека у директоријуму, већ листинг свих симболичких веза.  Да бисте се
вратили у обичан листинг датотека, промените директоријум на „..“.  Да бисте
опет видели излаз наредбе, одаберите режим Панелизовање у менију Лево и Десно.
.PP
Ако желите да панелизујете све датотеке које сте преузели са сервера FTP\-а,
можете да користите следећу наредбу awk\-а да бисте издвојили назив датотеке из
датотека дневника преноса:
.PP
.nf
awk '$9 ~! /incoming/ { print $9 }' < /var/log/xferlog
.fi
.PP
Можете и сачувати често коришћене наредбе за панелизацију под називом који их
описује, тако да се они касније могу брзо позвати. Ово се може урадити куцањем
наредбе у реду за унос и притиском на дугме Додај ново. Онда унесите назив под
којим желите да се сачува наредба.  Следећи пут само изаберите ту наредбу из
списка \- више никад нећете морати да је укуцавате.
.\"NODE "    Hotlist"
.SH "    Брзи списак"
Наредба Брзи списак директоријума приказује натписе директоријума у брзом списку
директоријума. Поноћни наредник ће прећи у директоријум који одговара изабраном
натпису. Можете да уклоните постојеће и да додате нове парове натписа и назива
директоријума из дијалога Брзи списак. Да бисте брзо додали нове директоријуме,
можете да користите наредбу Додај у брзи списак (C\-x h), која додаје текући
директоријум у брзи списак директоријума, питавши само за натпис.
.PP
Ово убрзава промену директоријума на неки од често коришћених директоријума.
Можете да размислите и о коришћењу променљиве CDPATH, као што је описано у опису
.\"LINK2"
наредбе Уграђена промена директоријума
.\"The cd internal command"
.\"NODE "    Edit Extension File"
.SH "    Уреди датотеку екстензија"
Ово ће покренути ваш уређивач над датотеком
.IR ~/.config/mc/mc.ext.ini .
Ако ова датотека не постоји и нисте root, она ће бити копирана из
.IR %sysconfdir%/mc/mc.ext.ini .
Ако сте root, можете одабрати датотеку која ће се уређивати: корисничка
.I ~/.config/mc/mc.ext.ini
или системска
.IR %sysconfdir%/mc/mc.ext.ini .
Формат ове датотеке је детаљно описан у њој самој.
.\"NODE "    Background jobs"
.SH "    Позадински послови"
Ово вам омогућава да управљате стањем било ког позадинског процеса Поноћног
наредника (за сада се у позадини могу обављати само копирање и премештање
датотека). Одавде можете да заустављате, поново покрећете и убијате позадинске
послове.
.\"NODE "    Edit Menu File"
.SH "    Уреди датотеку менија"
Кориснички мени је мени корисних радњи који корисник може прилагођавати. Када
приступите корисничком менију, користи се датотека .mc.menu из текућег
директоријума, уколико она постоји, али само уколико је њен власник корисник или
администратор (root) и није дозвољен упис у њу од стране других („света“). Ако
таква датотека није пронађена, на исти начин се покушава са датотеком
~/.config/mc/menu, а иначе ПН користи подразумевану датотеку менија за цео
систем %pkgdatadir%/mc.menu.
.PP
Формат датотеке менија је веома једноставан. Редови који почињу било чим осим
размака или tab\-а се узимају за ставке менија (да би се користио за пречицу,
први знак би требало да буде слово). Сви редови који почињу размаком или tab\-ом
су наредбе које ће се извршити при избору те ставке.
.PP
Када је нека од опција изабрана, све командне линије опције се копирају у
привремену датотеку у привременом директоријуму (обично /usr/tmp) и онда се та
датотека извршава. Ово омогућава кориснику да у меније смести обичне конструкте
љуске. Такође, пре извршавања кода менија се примењује једноставна замена
макроа. За више информација, погледајте одељак
.\"LINK2"
замена макроа\&.
.\"Macro Substitution"
.PP
Ево примера датотеке mc.menu:
.PP
.nf
A       Истоварује садржај тренутно изабране датотеке
        od \-c %f
 
B       Уређује пријаву грешке и шаље је root\-у
        I=`mktemp ${MC_TMPDIR:\-/tmp}/mail.XXXXXX` || exit 1
        vi $I
        mail \-s "Грешка у Поноћном нареднику" root < $I
        rm \-f $I
 
M       Чита мејлове
        emacs \-f rmail
 
N       Чита вести са Usenet\-а
        emacs \-f gnus
 
H       Позива читач хипертекста info
        info
 
J       Рекурзивно копира текући директоријум у други панел
        tar cf \- . | (cd %D && tar xvpf \-)
 
K       Прави издање текућег поддиректоријума
        echo \-n "Назив датотеке за расподелу: "
        read tar
        ln \-s %d `dirname %d`/$tar
        cd ..
        tar cvhf ${tar}.tar $tar
 
= f *.tar.gz | f *.tgz & t n
X       Распакује садржај компримоване датотеке врсте tar
        tar xzvf %f
.fi
.PP
.B Услови за подразумеване ставке
.PP
Свакој ставки менија може претходити услов. Услов мора почети од прве колоне
знаком „=“, Ако је услов тачан, ставка менија ће бити подразумевана.
.PP
.nf
Синтакса услова:  = <подуслов>
  или:                       = <подуслов> | <подуслов> ...
  или:                       = <подуслов> & <подуслов> ...
 
Подуслови могу бити:
 
  y <образац>            синтакса тренутне датотеке задовољава образац?
                        (само у менију уређивача)
  f <образац>            назив текуће датотеке задовољава образац?
  F <образац>            датотека у другом окну задовољава образац?
  d <образац>            текући директоријум задовољава образац?
  D <образац>            други директоријум задовољава образац?
  t <врста>                врста текуће датотеке је <врста>?
  T <врста>                врста друге датотеке је <врста>?
  x <датотека>          да ли је датотека извршна?
  ! <подуслов>          негира резултат подуслова
.fi
.PP
Образац је обичан образац љуске или регуларни израз, што зависи од опције
„обрасци љуске“. Можете наметнути глобалну вредност опције „обрасци љуске“
стављањем „shell_patterns=x“ у прву линију датотеке менија („x“ може бити 0 или
1).
.PP
Врсту чине један или више следећих знакова:
.PP
.nf
  n     није директоријум
  r     обична датотека
  d     директоријум
  l     веза
  c     знаковни уређај
  b     блок уређај
  f     FIFO \- „први у, први из“ (цев)
  s     сокет
  x     извршна датотека
  t     означено
.fi
.PP
На пример, „rlf“ означава обичну датотеку, везу или fifo. Врста „t“ је помало
посебна, јер делује над панелом уместо над датотеком. Услов „=t t“ је тачан
уколико постоје означене датотеке у текућем панелу а нетачан уколико не постоје.
.PP
Ако услов почиње са „=?“ уместо са „=“ биће приказан траг (trace) за дебаговање
кад год се рачуна вредност услова.
.PP
Услови се рачунају слева надесно. Ово значи да се
.nf
        = f *.tar.gz | f *.tgz & t n
.fi
рачуна као
.nf
        ( (f *.tar.gz) | (f *.tgz) ) & (t n)
.fi
.PP
Ево примера употребе услова:
.PP
.nf
= f *.tar.gz | f *.tgz & t n
L       Листа садржај компримоване архиве врсте tar
        gzip \-cd %f | tar xvf \-
.fi
.PP
.B Услови додавања
.PP
Ако услов почиње знаком „+“ (или „+?“) уместо знаком „=“ (или „=?“), онда је
услов додавања. Ако је такав услов тачан, ставка менија ће бити укључена у мени.
Ако је услов нетачан, ставка менија неће бити укључена у мени.
.PP
Можете да комбинујете услове за подразумеване ставке са условима додавања
почињући услов знаком „+=“ или „=+“ (или „+=?“ или „=+?“ ако желите траг за
дебаговање). Ако желите да користите два различита услова \- један за додавање а
други за подразумеване ставке, можете да пре ставке менија ставите два реда
услова, један који почиње знаком „+“ и други који почиње знаком „=“.
.PP
Коментари почињу знаком „#“. Додатне линије коментара морају почињати знаком
„#“, размаком или tab\-ом.
.\"NODE "  Options Menu"
.SH "  Мени „Опције“"
Поноћни наредник поседује неке опције које се могу смењивати из неколико
дијалога који су доступни из овог менија. Опције су активиране ако се испред њих
налазе звездица или знак „x“.
.PP
Наредба
.\"LINK2"
Подешавања
.\"Configuration"
отвара дијалог из кога можете променити већину поставки Поноћног наредника.
.PP
Наредба
.\"LINK2"
Распоред
.\"Layout"
отвара дијалог из кога можете задати прегршт опција које управљају распоредом
екрана ПН.
.PP
Наредба
.\"LINK2"
Опције панела
.\"Panel options"
отвара дијалог из ког задајете опције панела менаџера датотека.
.PP
Наредба
.\"LINK2"
Потврде
.\"Confirmation"
отвара дијалог из кога можете задати које радње желите да потврђујете.
Наредба
.\"LINK2"
Изглед
.\"Appearance"
отвара дијалог из ког можете задати скин.
.PP
Наредба
.\"LINK2"
Научи тастере
.\"Learn keys"
отвара дијалог из кога можете да испробате тастере који не функционишу на неким
терминалима и да их поправите.
.PP
Наредба
.\"LINK2"
Виртуелни FS
.\"Virtual FS"
отвара дијалог из кога можете да задате неке опције које су у вези са VFS\-ом.
.PP
Наредба
.\"LINK2"
Сачувај подешавања
.\"Save Setup"
чува текуће поставке менија Лево, Десно и Опције. Такође се чува и нешто других
подешавања.
.\"NODE "    Configuration"
.SH "    Подешавања"
Опције из овог дијалога се деле у неколико група: „Операције над датотекама“,
„Режим тастера Esc“, „Паузирај након извршавања“ и „Остале опције“.
.PP
.B Операције над датотекама
.PP
.I Брбљиви рад.
Ово смењује брбљивост (тј. приказивање дијалога за сваку операцију) операција
над датотекама Копирај, Преименуј и Обриши. Уколико имате спори терминал, можда
ћете пожелети да деактивирате брбљиви рад. Он ће бити деактивиран аутоматски ако
је брзина вашег терминала мања од 9600 bps.
.PP
.I Израчунај укупне вредности.
Ако је ова опција активирана, Поноћни наредник рачуна укупне величине у
бајтовима и укупан број датотека пре сваке операције Копирај, Преименуј и
Обриши. Ово ће обезбедити тачнију траку напретка науштрб нешто брзине. Ова
опција нема ефекта ако је деактивиран
.IR "Брбљиви рад" .
.PP
.I Класична трака напретка.
Ако је активирана ова опција, трака напретка операција Копирај/Премести/Обриши
увек расте слева надесно. Ако је деактивирана, смер раста траке напретка прати
смер операције Копирај/Премести/Обриши: од левог панела ка десном и обрнуто.
Подразумевано је активирана.
.PP
.I Mkdir аутоматско именовање.
Када притиснете F7 да бисте креирали нов директоријум, линија уноса у дијалогу
ће бити попуњена називом текуће датотеке или директоријума у активном панелу.
Подразумевано деактивирано.
.PP
.I Унапред додели простор.
Уколико је то могуће, пре сваке операције копирања унапред додељује простор за
целу одредишну датотеку. Подразумевано деактивирано.
.PP
.B Режим тастера Esc.
.PP
Подразумевано Поноћни наредник третира тастер Esc као тастерски префикс. Зато би
требало да притиснете Esc два пута да бисте изашли из дијалога. Међутим, постоји
и могућност да се користи један притисак на Esc за ту акцију.
.PP
.I Један притисак.
Подразумевано је ова опција деактивирана. Ако је активирате, тастер Esc ће се
понашати као префиксни тастер током задатог интервала (видети опцију
.I Тајмаут
доле), и уколико за то време нема других, тастер Esc се интерпретира као тастер
за поништавање (Esc Esc).
.PP
.I Тајмаут.
Ове опције се користе за постављање временског интервала (у микросекундама) за
један притисак на Esc. Подразумевано, овај интервал је једна секунда (1000000
микросекунди). Такође, тајмаут може бити подешен преко променљиве окружења
KEYBOARD_KEY_TIMEOUT_US (исто у микросекундама), која има већи приоритет од
вредности опције Тајмаут.
.PP
.B Паузирај након извршавања
.PP
После извршавања ваших наредби, Поноћни наредник може да начини паузу, како
бисте могли да прегледате излаз наредбе. Постоје три могуће поставке ове
променљиве:
.PP
.I Никад.
Ово значи да не желите да видите излаз ваших наредби. Ако користите Линукс или
FreeBSD конзолу, или xterm, моћи ћете да видите излаз наредби притиском на C\-o.
.PP
.I На глупим терминалима.
Добићете поруку о паузирању на терминалима који немају могућност приказивања
излаза последње извршене наредбе (било који терминал који није xterm или Линукс
конзола).
.PP
.I Увек.
Програм ће паузирати после извршавања свих ваших наредби.
.PP
.B Остале опције
.PP
.I Користи уграђени уређивач.
Ако је ова опција активирана, за уређивање датотека ће бити коришћен уграђени
уређивач датотека. Ако је ова опција деактивирана, биће коришћен уређивач задат
у променљивој окружења
.BR EDITOR .
Ако уређивач није задат, биће коришћен
.BR vi .
Погледајте одељак о
.\"LINK2"
уграђеном уређивачу датотека\&.
.\"Internal File Editor"
.PP
.I Користи уграђени прегледач.
Ако је ова опција активирана, за преглед датотека биће коришћен уграђени
прегледач датотека. Ако је ова опција деактивирана, биће коришћен страничник
задат у променљивој окружења
.BR PAGER .
Ако страничник није задат, биће коришћена наредба
.BR view .
Погледајте одељак о
.\"LINK2"
уграђеном прегледачу датотека\&.
.\"Internal File Viewer"
.PP
.I Питај за назив нових датотека.
Ако је ова опција активирана, питаће се за назив датотеке пре отварања нових
датотека у уређивачу.
.PP
.I Аутоматски менији.
Ако је ова опција активирана, при покретању Поноћног наредника ће бити позван
кориснички мени. Ово је корисно за изградњу менија за почетнике.
.PP
.I Падајући менији.
Ако је ова опција активирана, падајући менији биће отворени чим
притиснете тастер
.BR F9 .
Иначе, добићете само наслов менија и мораћете да га отворите тастерима са
стрелицама или пречицама. Ова опција се препоручује ако користите пречице.
.PP
.I Обрасци љуске.
Наредбе Изабери, Одизабери и Филтрирај подразумевано користе љусколике регуларне
изразе. Да би се ово постигло, примењују се следеће конверзије: знак „*“ биће
замењен ниском „.*“ (нула или више знакова); знак „?“ биће замењен знаком „.“
(тачно један знак) а знак „.“ дословном тачком. Ако је ова опција деактивирана,
регуларни изрази су као они описани у упутству за ed(1).
.PP
.I Довршавање: прикажи све.
Поноћни командир ће подразумевано отворити прозор са свим могућим 
.\"LINK2"
довршавањима
.\"Completion"
у случају да је довршавање двосмислено, али само уколико притиснете
.B Alt\-Tab
и други пут. Први пут ће само допунити онолико колико је то могуће и писнути у
случају да постоји двосмисленост. Активирајте ову опцију ако желите да видите
сва могућа довршавања после првог притиска на
.BR "Alt\-Tab" .
.PP
.I Ротирајућа цртица.
Ако је ова опција активирана, Поноћни наредник ће у својству индикатора
напретка приказати ротирајућу црту у доњем десном углу.
.PP
.I Cd прати везе.
Ова опција, у случају да је постављена, налаже Поноћном нареднику да прати
логички ланац директоријума при промени текућег директоријума, било у панелима,
било при коришћењу наредбе „cd“ (промена директоријума). Ово је подразумевано
понашање љуске bash. Када је ова опција деактивирана, Поноћни наредник ће
пратити стварну структуру директоријума, па ће вас наредба „cd ..“ (постављање
текућег директоријума на родитељски директоријум), у случају да сте ушли у
директоријум пратећи везу, пребацити у стварни родитељ текућег директоријума, а
не у директоријум у ком је веза.
.PP
.I Безбедно брисање.
Ако је ова опција активирана , биће теже ненамерно брисати датотеке и ставке
брзе листе директоријума. Тада се подразумевани избор у дијалозима потврде
брисања мења из
.B Да
у
.BR Не .
Ова опција је подразумевано деактивирана.
.PP
.I Безбедно преписивање.
Ако је ова опција активирана, биће теже ненамерно преписивање датотека.  Тада се
подразумевани избор у дијалозима потврде преписивања мења из
.B Да
у
.BR Не .
Ова опција је подразумевано деактивирана.
.PP
.I Аутоматско чување подешавања.
Ако је ова опција активирана, подесиве опције Поноћног наредника ће бити
сачуване у датотеци ~/.config/mc/ini при изласку из Поноћног наредника.
.\"NODE "    Layout"
.SH "    Распоред"
Дијалог Распоред вам омогућује да промените општи распоред елемената екрана.
Опције у овом дијалогу су подељене на неколико група: „Подела панела“, „Конзолни
излаз“ и „Остале опције“.
.PP
.B Подела екрана
.PP
Остатак екранске области заузимају два директоријумска панела. Можете да
задате да ли се та област дели
.B Усправно
или
.BR Положено .
Распоред панела се може променити користећи пречицу Alt\-, (Alt\-зарез).
.PP
.I Подједнака подела
Подразумевано, панели имају једнаку величину. Можете задати неједнаку поделу
користећи ову опцију.
.PP
.I Конзолни излаз.
.PP
У Линукс или FreeBSD конзоли можете задати колико линија је приказано у прозору
излаза. Ова опција је доступна само ако се Поноћни наредник покреће у матичној
конзоли.
.PP
.B Остале опције
.PP
.I Трака менија је видљива.
Ако је активирано, главни мени Поноћног наредника је увек видљив у првој линији
екрана изнад панела. Подразумевано је активирано.
.PP
.I Трака пречица је видљива.
Ако је активирано, 10 натписа придружених тастерима F1\-F10 ће се наћи у
последњој линији екрана. Подразумевано је активирано.
.PP
.I Трака савета је видљива.
Ако је активирано, једнолинијски савети ће бити видљиви испод панела.
Подразумевано је активирано.
.PP
.I XTerm наслов прозора.
Када се покреће у емулатору терминала за X11, Поноћни наредник поставља наслов
терминалског прозора на текући директоријум и ажурира га по потреби. Ако ваш
емулатор терминала није исправан, па видите нетачан излаз при покретању и
промени директоријума, деактивирајте ову опцију. Подразумевано је активирано.
.PP
.I Прикажи слободан простор.
Ако је активирано, слободан простор и укупан простор на текућем систему датотека
ће бити приказан у доњем делу оквира панела. Подразумевано је активирано.
.\"NODE "    Panel options"
.SH "    Опције панела"
.B Главне опције
.PP
.I Прикажи мини\-статус.
Ако је активирано, при дну панела ће бити приказан један ред информација о
статусу тренутно изабране ставке. Подразумевано је активирано.
.PP
.I Користи SI јединице за величину.
Ако је ова опција активирана, Поноћни наредник ће користити SI префиксе (са
основом 10) при приказивању величина у бајтовима. Ако је деактивирано
(подразумевано), Поноћни наредник ће користити IEC префиксе (са основом 2).
.PP
.I Измешај све датотеке.
Ако је ова опција активирана, све датотеке и директоријуми ће бити помешани у
приказу. Ако је ова опција деактивирана, директоријуми (и везе ка
директоријумима) ће бити приказани на почетку листинга а друге датотеке испод
њих.
.PP
.I Прикажи резервне датотеке.
Ако је ово активирано, Поноћни наредник ће приказати датотеке које се завршавају
тилдом (~). Иначе оне неће бити приказане (као код опције „\-B“ ГНУ\-ове наредбе
„ls“). Подразумевано је активирано.
.PP
.I Прикажи сакривене датотеке.
Ако је ово активирано, Поноћни наредник ће приказати све датотеке које почињу
тачком (као наредба „ls \-a“). Подразумевано је деактивирано.
.PP
.I Брзо поновно учитавање дир.
Ако је ова опција активирана, Поноћни наредник ће употребљавати трик за
одређивање да ли се садржај директоријума променио. Трик се састоји у томе да се
директоријум освежава само ако је промењен i\-node директоријума; ово значи да
се поновно учитавање дешава само при креирању или брисању датотека. Ако је оно
што се променило i\-node датотеке у директоријуму (промена величине датотеке,
дозвола или власника, итд.), приказ се не ажурира. У том случају, уколико сте
активирали ову опцију, морате ручно (уз C\-r) да освежите садржај директоријума.
Подразумевано је деактивирано.
.PP
.I Означавање иде на доле.
Ако је ово активирано, трака за означавање ће се померати надоле када означите
датотеку (преко тастера Insert). Подразумевано је активирано.
.PP
.I Једноставна размена.
Ако оба панела садрже листинг датотека, једноставна размена значи да ће панели
разменити своје позиције на екрану: леви панел постаје десни и обратно. Ако је
ова опција искључена, панели са листингом датотека ће разменити садржај
задржавши формат листинга и опције сортирања. Подразумевано је искључено.
.PP
.I Аутоматско чување подешавања.
Ако је ова опција активирана, текућа подешавања панела ће бити сачувана у
датотеци ~/.config/mc/panels.ini када изађете из Поноћног наредника.
Подразумевано је деактивирано.
.PP
.B Навигација
.PP
.I Кретање налик Lynx\-у.
Ако је ова опција активирана, можете користити тастере са стрелицама да бисте
аутоматски променили директоријум ако је текући избор директоријум а командна
линија љуске празна. Подразумевано, ово подешавање је искључено.
.PP
.I Скроловање странице.
Ако је постављено (подразумевано), панел ће скроловати за пола приказа када
курсор досегне крај или почетак панела, у супротном ће се само скроловати једну
по једну датотеку.
.PP
.I Центрирано скроловање.
Ако је постављено, панел ће скроловати када курсор досегне средину колоне
панела, само се налазити при врху или дну панела када је заиста на првој или
последњој датотеци. Ово понашање наступа када се скролује једну по једну
датотеку, а не са тастерима page up/down.
.PP
.I Скроловање странице мишем.
Контролише да ли ће се у панелима мишем скроловати страну по страну или линију
по линију.
.PP
.B Истицање датотека
.PP
Можете задати да ли би
.I дозволе
и
.I врсте датотека
требало истицати посебним
.\"LINK2"
бојама\&.
.\"Colors"
Ако је укључено истицање дозвола, делови
.\"LINK2"
поља приказа
.\"Listing Format..."
.I perm (дозволе)
и
.I mode (дозволе октално)
који се примењују на корисника Поноћног наредника ће бити истакнути бојом коју
задаје кључна реч
.IR selected .
Ако је укључено истицање врста датотека, датотеке ће бити обојене у складу
са правилима описаним у датотеци
%sysconfdir%/mc/filehighlight.ini
Видети
.\"LINK2"
Истицање назива датотека
.\"Filenames Highlight"
за више информација.
.PP
.B Брза претрага
.PP
Можете задати како режим
.\"LINK2"
Брза претрага
.\"Quick search"
треба да ради: без разликовања малих и великих слова, са разликовањем, или да
одговара поретку сортирања панела, са или без разликовања малих и великих слова.
.\"NODE "    Confirmation"
.SH "    Потврде"
У овом менију можете подесити опције потврда при брисању, преписивању датотека,
извршавању датотека притиском на enter, завршавању рада у програму, брисању
ставки брзе листе директоријума и чишћењу историје.
.\"NODE "    Appearance"
.SH "    Изглед"
у овом дијалогу можете изабрати скин и активирати сенке за дијалоге и падајуће
меније.
.PP
Видети одељак
.\"LINK2"
Скинови
.\"Skins"
за техничке детаље о датотекама дефиниције скинова.
.PP
.I Сенке.
Ако је ова опција активирана, сви дијалози и падајући менији ће имати сенку.
.\"NODE "    Learn keys"
.SH "    Научи тастере"
Овај дијалог вам омогућава да испробате и промените функцијске тастере,
курсорске стрелице и неке друге тастере, како би они исправно радили на вашем
терминалу. Често ово није случај, јер су многе терминалске базе непотпуне или
неисправне.
.PP
Можете се кретати уз помоћ тастера Tab и пречица за кретање програма vi („h“
лево, „j“ наниже, „k“ навише и „l“ десно). Чим једном притиснете било који
тастер за померање курсора и он је препознат, можете користити и њега.
.PP
Можете пробати тастере притиском на сваки од њих. Када притиснете тастер и он је
исправно препознат, поред назива тог тастера би требало да се појави ОК. Чим је
тастер означен са ОК, он поприма своје уобичајено значење, нпр. при првом
притиску на F1 обавиће се само провера тог тастера, али после ње ће притисак на
тај тастер приказати помоћ. Исто важи и за тастере са стрелицама. Тастер Tab би
требало увек да функционише.
.PP
Ако неки тастери не раде исправно, нећете видети ОК при притиску на њих. Онда
ћете можда желети да их измените. То можете учинити притиском на дугме са
називом тог тастера (мишем или притиском на тастер Enter или размакницу после
бирања дугмета тастером Tab или стрелицама). Онда ће се појавити прозор који ће
од вас тражити да притиснете тај тастер. Притисните га и сачекајте док прозор не
нестане. Ако желите да прекинете, притисните само једном тастер Escape и
сачекајте.
.PP
Кад завршите са свим тастерима, можете их сачувати. Дефиниције тастера које сте
задали ће бити уписане у одељак [terminal:TERM] ваше датотеке ~/.config/mc/ini
(где је TERM назив вашег текућег терминала). Дефиниције тастера који су већ
исправно радили се не чувају.
.\"NODE "    Virtual FS"
.SH "    Виртуелни FS"
Ова опција вам пружа могућност управљања подешавањима
.\"LINK2"
виртуелног система датотека\&.
.\"Virtual File System"
.PP
Поноћни наредник у меморији чува податке о неким виртуелним системима датотека
да би убрзао приступ датотекама из тог система (нпр. листинзи датотека добављени
са сервера FTP\-а).
.PP
Такође, како би приступио садржају компримованих датотека (нпр.  компримованих
tar датотека), Поноћни наредник мора да креира привремене некомпримоване
датотеке на вашем диску.
.PP
Пошто и подаци у меморији и привремене датотеке на диску заузимају ресурсе,
можда ћете желети да подесите параметре кешираних података да бисте смањили
количину употребљених ресурса или повећали брзину приступа често коришћеним
системима датотека.
.PP
.I Систем датотека врсте tar
мора да прочита целу датотеку само да би учитао уносе датотека, због формата tar
архива. Како је већина tar датотека најчешће компримована, (обичне tar датотеке
су угрожена врста), систем датотека врсте tar мора да их отпакује на диск, на
привремено место, и тек тада приступи отпакованој датотеци као што би приступио
обичној tar датотеци.
.PP
Сад, пошто сви ми волимо да разгледамо датотеке и tar датотеке свуда на диску,
уобичајено је да ћете напустити tar датотеку и касније је поново посетити. Пошто
је отпакивање споро, Поноћни наредник ће на одређено време смештати све податке
у меморију. Када то одређено време истекне, биће ослобођени сви ресурси додељени
том систему датотека. Подразумевано време чекања је један минут.
.PP
.\"LINK2"
Систем датотека FTP\-а
.\"FTP File System"
(ftpfs) вам омогућава да разгледате директоријуме на удаљеним серверима FTP\-а.
Он садржи неколико опција.
.PP
.I Лозинка за аномимни FTP
је лозинка која ће се користити када се пријављујете као „anonymous“. Неки
сајтови захтевају исправну мејл адресу. Са друге стране, вероватно не желите да
остављате вашу праву мејл адресу на непровереним сајтовима, а посебно уколико не
користите филтрирање спама.
.PP
ftpfs чува листинг директоријума који добавља са сервера FTP\-а у
кешу. Време трајања кеша се може подесити опцијом
.IR "тајмаут за кеш директоријума FTP\-а" .
Ниска вредност ове опције може успорити сваку радњу над ftpfs\-ом, јер онда
свака радња захтева слање захтева серверу FTP\-а.
.PP
Можете да задате прокси хост FTP\-а. Имајте у виду да је већина модерних
заштитних зидова у потпуности неприметна, макар за FTP (погледајте доле), па се
проксији за FTP сматрају застарелим.
.PP
Ако није укључено
.IR "Увек користи ftp прокси" ,
можете да користите узвичник да бисте укључили прокси за извесне хостове.
Погледајте одељак
.\"LINK2"
Систем датотека FTP\-а
.\"FTP File System"
за примере.
.PP
Ако је ова опција активирана, програм ће или: гледати датотеку
%sysconfdir%/mc/mc.no_proxy и у њој тражити линије који садрже називе
хостова који су локални (ако назив хоста почиње тачком, претпоставља се да се
ради о домену) и претпоставиће да су називи хостова без тачака непосредно
приступачни. Свим другим хостовима ће се приступати кроз задати прокси за FTP.
.PP
Можете да активирате употребу датотеке
.IR "~/.netrc",
у којој се чувају корисничка имена и лозинке за сервере ftp\-а.  Погледајте
netrc(5) за опис формата датотеке .netrc.
.PP
.I Користи пасивни режим
укључује употребу пасивног режима FTP\-а, при коме повезивање ради преноса
података покреће клијент, а не сервер. Овај опција се препоручује и
подразумевано је активирана. Ако се ова опција деактивира, повезивања за пренос
података покреће сервер. Ово може да не ради са одређеним заштитним зидовима.
.\"NODE "    Save Setup"
.SH "    Сачувај подешавања"
При покретању, Поноћни наредник ће покушати да учита податке о
иницијализацији из датотеке ~/.config/mc/ini. Ако ова датотека не постоји,
учитаће се системска датотека
.BR %sysconfdir%/mc/mc.ini .
Ако ова датотека не постоји, користиће се системска датотека
.BR %pkgdatadir%/mc.ini .
Ако ни она не постоји, ПН ће користити подразумеване поставке.
.PP
Наредба
.I Сачувај подешавања
ствара датотеку ~/.config/mc/ini чувањем текућих поставки менија
.\"LINK2"
Лево, Десно
.\"Left and Right Menus"
и
.\"LINK2"
Опције\&.
.\"Options Menu"
.PP
Ако укључите опцију
.IR "Аутоматско чување подешавања" ,
ПН ће увек чувати текуће поставке при изласку.
.PP
Постоје и подешавања која се не могу променити из менија. Да бисте променили та
подешавања, морате да уређујете датотеку са поставкама из вашег омиљеног
уређивача. Погледајте одељак
.\"LINK2"
Посебне поставке
.\"Special Settings"
за више информација.
.SH ""
.\"NODE "Executing operating system commands"
.SH "Извршавање наредби оперативног система"
Можете да извршите наредбе укуцавши их непосредно у линији за унос Поноћног
наредника, или избором програма кога желите да извршите траком за означавање у
панелу и притиском на тастер Enter.
.PP
Уколико притиснете тастер Enter над датотеком која није извршна, Поноћни
наредник ће упоредити екстензију изабране датотеке са онима из
.\"LINK2"
датотеке са екстензијама\&.
.\"Edit Extension File"
Ако је пронађена екстензија која одговара траженој, онда ће се извршити код који
јој је придружен. Пре извршења наредбе врши се веома једноставна
.\"LINK2"
експанзија макроа\&.
.\"Macro Substitution"
.\"NODE "  The cd internal command"
.SH "  Уграђена наредба промене директоријума"
Наредбу
.I cd (промена текућег директоријума)
тумачи Поноћни наредник; она се не предаје командној љусци ради извршавања.
Стога се можда неће обављати сва она згодна раширења и замене макроа које обавља
ваша љуска, иако ће се нека примењивати:
.PP
.I Замена тилде.
Тилда (~) ће се заменити називом вашег матичног директоријума, а ако додате
корисничко име после тилде, биће замењена називом корисничког директоријума
задатог корисника.
.PP
На пример, ~guest представља матични директоријум корисника guest, а ~/guest је
директоријум под именом guest у вашем матичном директоријуму.
.PP
.I Претходни директоријум.
Можете скочити на директоријум који сте претходно користили коришћењем посебног
назива директоријума: „\-“, овако:
.B cd \-
.PP
.I Директоријуми CDPATH\-а.
Ако се директоријум задат у наредби
.B cd
не налази у текућем директоријуму, Поноћни наредник ће користити вредност
променљиве окружења
.B CDPATH
да би тражио директоријум у било ком директоријуму наведеном у њој.
.PP
На пример, могли бисте да подесите вашу променљиву
.B CDPATH
на ~/src:/usr/src, омогућивши прелазак у било који поддиректоријум унутар
директоријума ~/src и /usr/src, и то са било ког места у систему датотека,
користећи његов релативни назив (нпр. cd linux би вас одвело у /usr/src/linux).
.\"NODE "  Macro Substitution"
.SH "  Замена макроа"
Приликом приступа
.\"LINK2"
корисничком менију\&,
.\"Edit Menu File"
извршења
.\"LINK2"
наредбе зависне од екстензије\&,
.\"Edit Extension File"
или покретања наредбе из уноса командне линије, врши се једноставна замена
макроа.
.PP
Макрои су следећи:
.TP
.I %i
Увлачење белинама, једнако позицији колоне курсора. Само за мени уређивача.
.TP
.I %y
Врста синтаксе текуће датотеке. Само за мени уређивача.
.TP
.I %b
Назив датотеке блока.
.TP
.I %e
Назив датотеке са грешкама.
.TP
.I %m
Назив текућег менија.
.TP
.IR %f " и " %p
У корисничком менију менаџера датотека: назив текуће датотеке у изабраном
панелу. У корисничком менију mcedit\-а: назив отворене датотеке.
.TP
.I %x
Екстензија текуће датотеке.
.TP
.I %n
Назив текуће датотеке без екстензије.
.TP
.I %d
Назив текућег директоријума.
.TP
.I %F
Назив текуће датотеке у неизабраном панелу.
.TP
.I %D
Назив директоријума у неизабраном панелу.
.TP
.I %t
Тренутно изабране датотеке.
.TP
.I %T
Изабране датотеке у неизабраном панелу.
.TP
.IR %u " и " %U
Слични макроима %t и %T, али се датотеке одбирају. Можете користити овај макро
једном за ставку датотеке менија или датотеке са екстензијама, јер при следећем
извршавању ниједна датотека неће бити изабрана.
.TP
.IR %s " и " %S
Означене датотеке: изабране датотеке, уколико постоје. У супротном, назив текуће
датотеке.
.TP
.I %cd
Ово је посебан макро који се користи за постављање текућег директоријума на
директоријум задат пре макроа. Ово се пре свега користи као интерфејс за 
.\"LINK2"
виртуелни систем датотека\&.
.\"Virtual File System"
.TP
.I %view
Овај макро се користи за покретање уграђеног прегледача. Он се може користити
засебно, или уз аргументе. Уколико му задате аргументе, они би требало да се
окруже витичастим заградама.
.IP
Аргументи су следећи:
.I ascii
да се захтева ascii режим;
.I hex
да се захтева хексадекадни режим;
.I nroff
да се наложи прегледачу да тумачи nroff секвенце за подебљана слова и подвлачење;
.I unformatted
да се наложи прегледачу да не тумачи наредбе nroff\-а за подебљана слова и
подвлачење.
.TP
.I %%
Знак %
.TP
.I %{неки текст}
Пита за замену. Приказује се прозор за унос а текст унутар витичастих заграда се
користи као промпт. Макро се замењује текстом који је унео корисник. Корисник
може да притисне тастере Esc или F10 за поништавање. Овај макро још увек не ради
у командној линији.
.TP
.I %var{ENV:подразумевано}
Уколико променљива љуске
.I ENV
није постављена, користи се вредност
.IR подразумевано .
Иначе, користи се вредност променљиве
.IR ENV .
.\"NODE "  The subshell support"
.SH "  Подршка за подљуске"
Подршка за подљуске је опција за време компајлирања програма; она ради са
љускама bash, ash (BusyBox и Debian), (o/m)ksh, tcsh, zsh и fish.
.PP
Када се подршка за подљуске покрене, Поноћни наредник ће покренути упоредни
примерак љуске (оне задате у променљивој
.BR SHELL ,
а ако она није задата, онда оне у датотеци /etc/passwd) и покренути га у
псеудотерминалу; уместо да се покреће нова љуска сваки пут при извршењу наредбе,
наредба ће бити прослеђена подљусци као да сте је ви укуцали. Ово вам омогућава
и да мењате променљиве љуске, користите функције љуске и задајете алијасе који
ће важити до изласка из Поноћног наредника.
.PP
Уколико користите љуску
.BR bash ,
можете задати наредбе које се извршавају при покретању у
~/.local/share/mc/bashrc (резервна опција ~/.bashrc) а посебне мапе тастатуре у
~/.local/share/mc/inputrc (резервна опција ~/.inputrc).
.PP
Корисници љуске
.B ash/dash
(BusyBox или Debian) могу задати наредбе које се извршавају при покретању у
~/.local/share/mc/ashrc (резервна опција ~/.profile).
.PP
Корисници љуске
.B ksh/oksh
(варијанте PD ksh) могу задати наредбе које се извршавају при покретању у
~/.local/share/mc/kshrc (резервна опција
.I ENV
или ~/.profile).
.PP
Корисници љуске
.B mksh
(MirBSD ksh) могу задати наредбе које се извршавају при покретању у
~/.local/share/mc/mkshrc (резервна опција
.I ENV
или ~/.profile).
.PP
Корисници љуске
.B zsh
могу задати наредбе које се извршавају при покретању у ~/.local/share/mc/.zshrc
(резервна опција ~/.zshrc).
.PP
Корисници љуски
.B tcsh, fish
не могу задати наредбе које се извршавају при покретању специфичне за ПН. Они се
морају ослонити на датотеке које се извршавају при покретању специфичне за те
љуске.
.PP
Наредни пасуси су релевантни само када је укључена подршка за подљуске:
.PP
При употреби кода подљуске, можете било када обуставити апликације пречицом C\-o
и вратити се у Поноћни наредник; уколико сте обуставили апликацију, нећете моћи
да се покрећете друге спољашње наредбе све док не завршите рад у апликацији коју
сте обуставили.
.PP
Основни промпт који приказује Поноћни наредник је облика
"корисник@хост:текућа_путања$ ". Ако користите љуску која то подржава, као што
је Bash, промпт који приказује Поноћни наредник ће бити исти онај који
тренутно користите у љусци.
.PP
(Познати проблем када користите fish: промпт се приказује само у режиму пуног
екрана (Ctrl\-o), а не и када су видљиви панели.)
.PP
Одељак
.\"LINK2"
ОПЦИЈЕ
.\"OPTIONS"
садржи више информација о томе како можете управљати кодом подљуски. (\-U/\-u).
Штавише, да бисте поставили подљуску другачију од ваше текуће променљиве SHELL
или пријавне љуске задате у /etc/passwd, можете позвати ПН на овај начин:
.B SHELL=/bin/myshell mc
.\"NODE "Chmod"
.SH "Промена дозвола"
Прозор Промена дозвола се користи за промену битова атрибута групе датотека и
директоријума. Он се може покренути пречицом C\-x c.
.PP
Прозор Промена дозвола се састоји из два дела \-
.I Дозволе
и
.IR Датотека .
.PP
У одељку Датотека су приказани назив датотеке или директоријума и њене дозволе у
окталном облику, као и њен власник и група.
.PP
У одељку Дозволе постоји низ кућица које одговарају битовима атрибута датотеке.
При промени битова атрибута, видећете да се октална вредност у одељку Датотека
мења.
.PP
Да бисте се померали између контрола (дугмади и кућица), користите
.I тастере са стрелицама
или тастер
.IR Tab .
Да бисте променили стање кућица или изабрали дугме користите
.I размакницу.
Такође можете да користите пречице са дугмади да бисте их брже активирали.
Пречице су приказане у виду истакнутих слова на дугмадима.
.PP
Да бисте поставили битове атрибута, користите тастер Enter.
.PP
При раду са групом датотека или директоријума, потребно је само да притиснете
тастер миша када је показивач над битовима које желите да поставите или
очистите. Када сте изабрали битове које желите да промените, изаберите једно од
дугмади (Постави означене или Очисти означене).
.PP
На крају, да бисте атрибуте поставили дословно на оне које сте задали, можете да
користите дугме
.B [Постави све]
које ће радити над свим означеним датотекама.
.PP
.B [Све означене]
поставља само означене атрибуте за све изабране датотеке
.PP
.B [Постави означене]
поставља означене битове у атрибутима свих изабраних датотека
.PP
.B [Очисти означене]
чисти означене битове у атрибутима свих изабраних датотека
.PP
.B [Постави]
поставља атрибуте једне датотеке
.PP
.B [Поништи]
поништава наредбу промене дозвола
.\"NODE "Chown"
.SH "Промена власника"
Наредба промене власника се користи да би се променио власник/група
датотеке. Пречица за ову наредбу је C\-x o.
.\"NODE "Advanced Chown"
.SH "Напредна промена власника"
Наредба Напредна промена власника представља комбинацију наредби
.\"LINK2"
Промена дозвола
.\"Chmod"
и
.\"LINK2"
Промена власника
.\"Chown"
у једном прозору. Можете одједном променити дозволе и власника/групу датотека.
.\"NODE "Chattr"
.SH "Промена атрибута"
Прозор Промена атрибута се користи за промену атрибута групе датотека и
директоријума на Линукс систему датотека. Он се може покренути пречицом C\-x e.
.PP
Не подржавају сви системи датотека све атрибуте. Листа доступних заставица је
представљена као низ кућица које одговарају заставицама атрибута (видети
.B chattr(1)
за више детаља). Како мењате заставице атрибута, видећете да се мења и
симболичка вредност испод назива датотеке.
.PP
Да бисте се померали између контрола (дугмади и кућица), користите
.I тастере са стрелицама
или тастер
.IR Tab .
Да бисте променили стање кућица или изабрали дугме користите
.I размакницу.
.PP
Да бисте поставили атрибуте, користите тастер Enter.
.PP
При раду са групом датотека или директоријума, потребно је само да притиснете
тастер миша када је показивач над заставицама које желите да поставите или
очистите. Када сте изабрали заставице које желите да промените, изаберите једно
од дугмади (Постави означене или Очисти означене).
.PP
На крају, да бисте атрибуте поставили дословно на оне које сте задали, можете да
користите дугме
.B [Постави све]
које ће радити над свим означеним датотекама.
.PP
.B [Све означене]
поставља само означене атрибуте за све изабране датотеке
.PP
.B [Постави означене]
поставља означене атрибуте свих изабраних датотека
.PP
.B [Очисти означене]
чисти означене атрибуте свих изабраних датотека
.PP
.B [Постави]
поставља атрибуте једне датотеке
.PP
.B [Поништи]
поништава наредбу промене власника.
.\"NODE "File Operations"
.SH "Операције над датотекама"
При копирању, премештању или брисању датотека Поноћни наредник приказује дијалог
операција над датотекама.  Он приказује датотеке које се тренутно обрађују и
користи до две траке напретка.  Трака са бајтовима датотеке приказује проценат
текуће датотеке који је до сада обрађен. Трака са укупним бројем бајтова
приказује проценат укупне величине означених датотека које су обрађене.
Приказују се и бројачи који приказују колико означених датотека је обрађено.
Уколико је
.I Брбљиви рад
искључен, неће бити приказане траке бајтова датотеке и укупног броја бајтова.
.PP
У дну дијалога постоје три дугмета:
.TP
.B [Прескочи]
прескаче остатак текуће датотеке.
.TP
.B [Обустави]
обуставља обраду датотеке а дугме постаје
.B [Настави]
и оно наставља обустављену операцију.
.TP
.B [Прекини]
прекида целу операцију, а остале датотеке ће бити прескочене.
.PP
Постоје још три друга дијалога које можете да покренете током операција са
датотекама.
.PP
Дијалог грешке вас обавештава о врсти грешке и садржи три избора:
.TP
.B [Игнориши]
игнорише грешку.
.TP
.B [Игнориши све]
игнорише ову и све будуће грешке.
.TP
.B [Прекини]
прекида целу операцију.
.TP
.B [Покушај поново]
наставља ако сте решили проблем са другог терминала.
.PP
Дијалог замене се приказује када покушате да копирате или преместите
датотеку преко постојеће датотеке. Дијалог приказује датуме и величине
обеју датотека. У њему постоје следећа дугмад:
.TP
.B [Да]
преписује датотеку.
.TP
.B [Не]
прескаче датотеку.
.TP
.B [Надовежи]
додаје садржај изворне датотеке на одредишну.
.TP
.B [Поново преузми]
додаје остатак изворне датотеке на одредишну. Ово дугме се приказује само ако је
величина одредишне датотеке не\-нула и мања од величине изворне.
.TP
.B [Све]
преписује све датотеке.
.TP
.B [Старије]
преписује ако је изворна датотека новија од одредишне.
.TP
.B [Ниједну]
никад не преписивати датотеке.
.TP
.B [Мање]
преписује ако је величина изворне датотеке мања од одредишне.
.TP
.B [Различите величине]
преписује датотеке различитих величина.
.TP
.B [Прекини]
прекида целу операцију.
.PP
Ако је укључена кућица
.BR "Не преписивати датотеком величине нула" ,
изворне датотеке величине нула неће бити преписане преко одредишних датотека
које нису величине нула.
.PP
Дијалог за рекурзивно брисање се приказује када покушате да обришете
директоријум који није празан. У овом дијалогу се налазе следећа дугмад:
.TP
.B [Да]
брише директоријум рекурзивно.
.TP
.B [Не]
прескаче директоријум.
.TP
.B [Све]
брише све директоријуме.
.TP
.B [Ниједан]
прескаче све непразне директоријуме.
.TP
.B [Прекини]
прекида целу операцију.
.PP
Ако сте изабрали датотеке и извршили операцију над њима, само датотеке над
којима је операција успела ће бити одизабране. Неуспешне и прескочене датотеке
остају изабране.
.\"NODE "Mask Copy/Rename"
.SH "Копирање/преименовање са маском"
Операције копирања/премештања вам омогућавају да на лак начин мењате називе
датотека. Да бисте то урадили, морате да задате исправну изворну маску и задате
неке џокерске знаке, обично у наставку одредишта. Све датотеке које одговарају
изворној масци ће бити копиране/преименоване у складу са одредишном маском.
Уколико постоје означене датотеке, биће преименоване само означене датотеке које
одговарају изворној масци.
.PP
Постоје и друге опције које можете поставити:
.PP
.B Прати везе
.PP
одређује да ли да се симвезе и чврсте везе из изворног директоријума (и
рекурзивно из поддиректоријума) превежу у одредишном директоријуму или да им се
прекопира садржај.
.PP
.B Зарони у поддиректоријуме
.PP
одређује шта се ради када би требало копирати изворни директоријум, али
одредишни директоријум већ постоји. Подразумевана радња је да се садржај
изворног директоријума копира у одредишни директоријум.  Активирањем ове опције
изворни директоријум ће се копирати као поддиректоријум одредишног
директоријума.
.PP
На пример, уколико желите да копирате директоријум
.I /trla
који садржи датотеку
.I baba
у
.IR /lan/trla ,
који већ постоји. Подразумевано (када опција
.B Урони у поддиректоријуме
није постављена), ПН ће копирати датотеку
.I /trla/baba
у датотеку
.IR /lan/trla/baba .
Активирањем ове опције биће креиран директоријум
.IR /lan/trla/trla ,
а датотека
.I /trla/baba
ће бити копирана у
.IR /lan/trla/trla/baba .
.PP
.B Сачувај атрибуте
.PP
одређује да ли да се чувају дозволе, датуми и (у случају да сте администратор)
власник изворних датотека. Ако ова опција  није постављена, поштоваће се текућа
вредност подразумеване маске (umask).
.PP
.B Сачувај ext2 атрибуте
.PP
одређује да ли да се чувају атрибути датотека и директоријума на ext2/3/4
систему датотека.
.PP
.B Користи обрасце љуске: укључено
.PP
Када је опција Обрасци љуске укључена, можете користити џокерске знаке „*“ и „?“
у изворној масци. Они функционишу на исти начин као и у љусци. У одредишној
масци су дозвољени само џокерски знаци „*“ и „\e<цифра>“. Први џокерски знак „*“
у одредишној масци одговара првој џокерској групи из изворне маске, други знак
„*“ одговара другој, итд.  Џокерски знак „\e1“ одговара првој џокерској групи из
изворне маске, знак „\e2“ другој, и тако даље до „\e9“. Џокерски знак „\e0“
представља цео назив изворне датотеке.
.PP
Ево два примера:
.PP
Ако је изворна маска „*.tar.gz“, одредиште је „/trla/*.tgz“ а датотека која се
копира „baba.tar.gz“, копија ће се звати „baba.tgz“ у директоријуму „/trla“.
.PP
Рецимо да желите да замените места основном делу назива и екстензији, како би
датотека „dato.c“ постала „c.dato“ итд. Тада треба задати изворну маску „*.*“ а
одредишну „\e2.\e1“.
.PP
.B Користи обрасце љуске: искључено
.PP
Уколико је опција Обрасци љуске искључена, ПН неће самостално груписати обрасце.
У изворној масци ћете морати да користите изразе као што је `\e(...\e)' да бисте
задали значење за џокерске знаке у одредишној масци. Ово је флексибилније, али и
захтева више куцања. У супротном, одредишне маске су сличне ситуацији у којој су
обрасци љуске укључени.
.PP
Ево два примера:
.PP
Ако је изворна маска „^\e(.*\e)\e.tar\e.gz$“, одредишна маска „/lan/*.tgz“ а
датотека коју би требало копирати „baba.tar.gz“, копија ће се наћи у
„/lan/baba.tgz“.
.PP
Претпоставимо да желите да замените места основном делу називa и екстензији,
како би датотека „dato.c“ постала „c.dato“ итд. Изворна маска за ово је
„^\e(.*\e)\e.\e(.*\e)$“ а одредишна „\e2.\e1“.
.PP
.B Претварања великих у мала слова и обрнуто
.PP
Можете и да промените да ли су слова мала или велика у називима
датотека. Уколико користите „\eu“ или „\el“ у одредишној масци, следећи знак ће
бити претворен у велика слова или мала слова, тим редом.
.PP
Уколико користите „\eU“ или „\eL“ у одредишној масци, следећи знаци ће бити
претворени у велика или мала слова, тим редом, све до следећег „\eE“, „\eU“,
„\eL“ или краја назива датотеке.
.PP
„\eu“ и „\el“ су јачи од „\eU“ и „\eL“.
.PP
На пример, уколико је изворна маска „*“ (опција
.I Користи обрасце љуске
је укључена) или „^\e(.*\e)$“ (опција
.I Користи обрасце љуске
је искључена) а одредишна маска је „\eL\eu*“, називи датотека ће бити пребачени
у оне који имају почетно велико, а остала мала слова.
.PP
Можете да користите и „\e“ као знак за цитирање. На пример, „\e\e“ је обрнута
коса црта а „\e*“ је звездица.
.PP
.B Постојане симвезе
.PP
налаже Поноћном нареднику да промени симвезе у одредишту, тако да оне указују на
исту локацију као и раније. Код апсолутних симболичких веза ово не ради ништа,
али ако имате релативне, ово ће прерачунати њену вредност, додајући неопходно ../
и остале делове директоријума, и скраћујући вредност колико је то могуће
(већина модерних система датотека чува кратке симвезе унутар inode\-ова, на тај
начин не расипајући простор на диску).
 
.\"NODE "Select/Unselect Files"
.SH "Изабери/Одизабери датотеке"
Дијалог за бирање или одбирање групе датотека и директоријума.
.\"LINK2"
Линија за унос
.\"Input Line Keys"
омогућава уношење регуларног израза за датотеке које ће бити
изабрани/одизабрани.
.PP
Када је укључена кућица
.IR "Само датотеке" ,
само датотеке ће бити изабране. Ако је
.I Само датотеке
искључено, и датотеке и директоријуми ће бити изабрани.
Када је укључена кућица
.IR "Обрасци љуске" ,
регуларни израз се понаша као globbing датотека у љусци (* представља нула
или више знакова а ? представља један знак). Ако је кућица
.I Обрасци љуске
искључена, бирање датотека ће се обављати обичним регуларним изразима (видети ed
(1)). Када је кућица
.I Разликуј величину слова
укључена, биће изабрани знаци уз разликовање великих и малих слова. Ако је
кућица
.I Разликуј величину слова
искључена, велика и мала слова се неће разликовати.
.\"NODE "Diff Viewer"
.SH "Уграђени Diff прегледач"
mcdiff је визуелни diff алат. Можете поредити две датотеке и уређивати их на
лицу места (diff\-ови се динамички ажурирају). Можете листати и прегледати радни
примерак из популарних система за контролу верзија (GIT, Subversion, итд.).
.PP
Следеће пречице су доступне у уграђеном diff прегледачу Поноћног наредника:
.TP
.B F1
Позива уграђени хипертекстуални прегледач помоћи.
.TP
.B F2
Чува измењене датотеке.
.TP
.B F4
Уређује датотеку левог панела у уграђеном уређивачу.
.TP
.B F14
Уређује датотеку десног панела у уграђеном уређивачу.
.TP
.B F5
Спаја текуће парче. Само текуће парче ће бити спојено.
.TP
.B F7
Почиње претрагу.
.TP
.B F17
Наставља претрагу.
.TP
.B F10, Esc, q
Излази из diff прегледача.
.TP
.B Alt\-s, s
Смењује приказивање статуса парчета.
.TP
.B Alt\-n, l
Смењује приказивање бројева линија.
.TP
.B f
Максимизује леви панел.
.TP
.B =
Изједначава ширину панела.
.TP
.B >
Смањује величину десног панела.
.TP
.B <
Смањује величину левог панела.
.TP
.B c
Смењује приказивање пратећег симбола carriage return (CR) као ^M.
.TP
.B 2, 3, 4, 8
Поставља величину табулације
.TP
.B C\-u
Размењује садржај diff панела.
.TP
.B C\-r
Освежава екран.
.TP
.B C\-o
Прелази у подљуску и приказује командни екран.
.TP
.B Enter, Space, n
Тражи следеће diff парче.
.TP
.B Backspace, p
Тражи претходно diff парче.
.TP
.B g
Иде на линију.
.TP
.B Down
Скролује једну линију унапред.
.TP
.B Up
Скролује једну линију уназад.
.TP
.B PageUp
Премешта се једну страну нагоре.
.TP
.B PageDown
Премешта се једну страну надоле.
.TP
.B Home, A1
Премешта се на почетак линије.
.TP
.B End
Премешта се на крај линије.
.TP
.B C\-Home
Премешта се на почетак датотеке.
.TP
.B C\-End, C1
Премешта се на крај датотеке.
.\"NODE "Internal File Viewer"
.SH "Уграђени прегледач датотека"
Уграђени прегледач датотека обезбеђује два режима приказа: ASCII и хексадекадни.
Да бисте сменили приказе, користите тастер F4.
.PP
Прегледач ће покушати да користи најбољи начин за приказ података који пружа ваш
систем или врста датотеке. Неке секвенце знакова, које се најчешће јављају у
преформатираним страницама упутстава, приказују се као подебљане и подвучене,
улепшавајући приказ ваших датотека.
.PP
У хексадекадном режиму могућност за претраживање прихвата текст под
наводницима и константне бројеве. Текст у наводницима се тражи дословно, без
окружујућих наводника. Сваки број представља један бајт који се тражи. Можете да
мешате цитирани текст са константама на следећи начин:
.PP
.nf
"Ниска" 34 0xBB 012 "још текста"
.fi
.PP
Бројеви се увек интерпретирају хексадекадно. У горњем примеру, "34" се
интерпретира као 0x34. Префикс "0x" није заиста потребан: можемо куцати "BB"
уместо "0xBB". Такође, "012" се интерпретира као 0x12 уместо као октални број.
.PP
Ево списка радњи које су придружене тастерима које Поноћни наредник прихвата у
уграђеном прегледачу.
.PP
.B F1
Покреће уграђени хипертекстуални прегледач помоћи.
.PP
.B F2
Смењује режим прелома.
.PP
.B F4
Смењује хексадекадни режим.
.PP
.B F5
Иде на ред. Можете задати број линије, помак или проценат величине датотеке на
ком је позиција коју желите да видите.
.PP
.B F7, /, ?
Почиње претрагу. Ови тастери позивају дијалог који омогућава постављање опција
претраге. Ако је тастер ? опција „Уназад“ ће бити укључена.
.TP
.B C\-s
Наставља претрагу унапред.
.TP
.B C\-r
Наставља претрагу уназад.
.TP
.B F17, n
Наставља претрагу у изабраном смеру.
.TP
.B N
Привремено мења смер претраге: уназад ако је одабрана претрага унапред, и
обрнуто.
.TP
.B F8
Смењује сирови/рашчлањени режим: ово ће приказати датотеку онако каква је она на
диску или, у случају да је у датотеци mc.ext.ini задат филтер за обраду, као
излаз филтера. Текући режим је увек различит од оног који стоји на натпису
дугмета, пошто се на дугмету налази режим који укључујете тим тастером.
.TP
.B F9
Смењује форматирани/неформатирани режим: када је укључен форматирани режим,
прегледач ће интерпретирати неке секвенце ниски како би приказао подебљан и
подвучен текст у различитим бојама. Такође, натпис дугмета садржи онај други
режим.
.TP
.B F10, Esc.
Излази из уграђеног прегледача датотека.
.PP
.B PageDown, размакница, C\-v.
Скролује једну страну унапред.
.PP
.B PageUp, Alt\-v, C\-b, Backspace.
Скролује једну страну уназад.
.PP
.B Доле
Скролује једну линију унапред.
.PP
.B Горе
Скролује једну линију уназад.
.PP
.B C\-l
Освежава екран.
.PP
.B C\-o
Прелази у подљуску и приказује командни екран.
.PP
.B "[n] m"
Поставља ознаку „n“.
.PP
.B "[n] r"
Скаче на ознаку „n“.
.PP
.B C\-f
Скаче на следећу датотеку.
.PP
.B C\-b
Скаче на претходну датотеку.
.PP
.B Alt\-r
Смењује лењир.
.TP
.B Alt\-e
да бисте променили скуп знакова приказаног текста, можете користити Alt\-e
(M\-e). Прекодирање се врши из одабране кодне стране у системску. Да бисте
поништили прекодирање, можете одабрати „<Без претварања>“ у дијалогу за избор
скупа знакова.
.PP
Можете да саопштите прегледачу датотека како да прикаже датотеку,
погледајте одељак
.\"LINK2"
уређивање датотеке екстензија\&.
.\"Edit Extension File"
 
.\"NODE "Internal File Editor"
.SH "Уграђени уређивач датотека"
Уграђени уређивач датотека је моћан екрански уређивач. Он може да уређује
датотеке величине до 64 мегабајта. Могуће је уређивати бинарне датотеке.
Уграђени уређивач датотека се покреће преко тастера
.B F4
уколико је опција
.I use_internal_edit
постављена у иницијализационој датотеци.
.PP
Одлике које су тренутно подржане су: копирање блокова, премештање, брисање,
исецање, лепљење; опозив тастер\-по\-тастер; падајући менији; уметање датотека;
макро наредбе; претраживање и замена регуларним изразима; означавање текста уз
помоћ пречице S\-стрелица (уколико то подржава терминал); смењивање уметања и
преписивања текста; прелом редова; аутоматско увлачење; подесива величина tab\-а;
истицање синтаксе за разне врсте датотека и опција да се блокови текста
прослеђују наредбама љуске, као што су indent и ispell.
.PP
Одељак:
.IP
.\"LINK2"
Опције уређивача у ini датотеци
.\"Internal File Editor / options"
.PP
Уређивач се врло лако употребљава, и да бисте га користили није вам потребно
посебно подучавање. Да бисте видели која пречица шта ради, погледајте
одговарајући падајући мени. Друге пречице су: тастери за кретање у комбинацији
са тастером Shift за означавање текста.
.B C\-Ins
копира у датотеку
.B mcedit.clip
а
.B S\-Ins
лепи из датотеке mcedit.clip.
.B S\-Del
исеца у
.BR mcedit.clip ,
а
.B C\-Del
брише означени текст. Такође функционише и означавање мишем, а можете, као и
обично, да заобиђете миша држећи тастер shift уз превлачење мишем да бисте
омогућили обично терминалско означавање мишем.
.PP
Да бисте задали макро, притисните
.B C\-R
а онда откуцајте тастере које желите да извршите. Када сте готови, притисните
поново
.BR C\-R .
Тада можете да доделите макро било ком тастеру притиском на тај тастер. Макро ће
бити извршен када притиснете
.B C\-A
и додељени тастер. Макро ће такође бити извршен ако притиснете тастере Meta,
Ctrl или Esc са додељеним тастером, уз услов да се та пречица не користи за
нешто друго. Када су једном задате, макро наредбе се смештају у датотеку
.B ~/.local/share/mc/mcedit/mcedit.macros
Можете да обришете макро брисањем одговарајуће линије у овој датотеци.
.PP
Да бисте променили скуп знакова приказаног текста, можете користити Alt\-e
(M\-e). Прекодирање се обавља из одабране кодне стране у системску. Да бисте
поништили прекодирање, одаберите „<Без претварања>“ у дијалогу за избор
кодирања.
.PP
.B F19
ће форматирати тренутно означени блок (обичан текст или код у језицима
C или C++, или другима). Овим се управља преко датотеке
.BR %pkgdatadir%/edit.indent.rc ,
која ће бити копирана у
.B ~/.local/share/mc/mcedit/edit.indent.rc
у вашем матичном директоријуму први пут када је будете користили.
 
.\"NODE "Internal File Editor / options"
.SH "Опције уређивача у ini датотеци"
 
Неке опције уређивача у ini датотеци су описане у овом одељку. Опције се
смештају у одељку [Midnight\-Commander]
.TP
.I editor_wordcompletion_collect_entire_file
Тражи кандидате за аутоматско довршавање у целој датотеци или само од почетка
датотеке до позиције курсора (0)
 
.\"NODE "Screen selector"
.SH "Бирач екрана"
Поноћни наредник подржава истовремено покретање многих уграђених модула (као што
су уређивач, прегледач и diff прегледач) и пребацивање између њих без затварања
отворених датотека. Ипак, истовремена употреба неколико менаџера датотека није
званично подржана.
.PP
Назовимо сваки од тих модула екраном. Постоје три начина да се пребацује између
екрана, употребом једне од следећих глобалних пречица:
.TP
.B Alt\-}
прелази на следећи екран;
.TP
.B Alt\-{
прелази на претходни екран;
.TP
.B Alt\-`
отвара дијалог са листом тренутно отворених екрана (или користите ставку менија
„Листа екрана“).
.\"NODE "Completion"
.SH "Довршавање"
Нека Поноћни наредник куца уместо вас.
.PP
Покушаће се извршавање допуне у тексту пре текуће позиције. ПН ће покушати
довршавање, сматрајући да је текст променљива (уколико текст почиње знаком
.BR $ ),
корисничко име (уколико текст почиње знаком
.BR ~ ),
назив хоста (уколико текст почиње знаком
.BR @ )
или наредба (уколико сте у командној линији, где можете да укуцате наредбу,
могуће допуне ће бити и резервисане речи љуске и уграђене наредбе љуске).
Уколико ништа од овога не одговара, покушаће се допуна назива датотеке.
.PP
Довршавање назива датотеке, корисничког имена, променљивих и назива хоста
функционише у свим редовима уноса, док је довршавање наредби специфично за
командну линију. Уколико је довршавање двосмислено (постоји више различитих
могућности), ПН ће писнути а оно што ће урадити следеће зависи од стања опције
.I Довршавање: прикажи све
у дијалогу
.\"LINK2"
Подешавања\&.
.\"Configuration"
Уколико је ова опција активирана, после текуће позиције ће искочити листа свих
могућности, и моћи ћете да изаберете исправну ставку тастерима са стрелицама и
тастером
.BR Enter .
Можете и да укуцате прва слова којима се могућности разликују једна од друге
како бисте се преместили на подскуп свих могућности и допунили што више. Уколико
поново притиснете
.BR Alt\-Tab ,
у листи ће бити приказан само подскуп, а иначе ће бити означена прва ставка која
одговара свим претходним знаковима. Чим нестане двосмислености, дијалог
ишчезава, али га можете сакрити тастерима за поништавање
.BR Esc ,
.B F10
и тастерима са стрелицама налево и надесно. Уколико је опција
.\"LINK2"
Довршавање: прикажи све
.\"Configuration"
деактивирана, дијалог ће искочити само уколико притиснете пречицу
.B Alt\-Tab
по други пут; када је притиснете први пут ПН ће само писнути.
.PP
Примените заштиту симбола \fB?\fR, \fB*\fR и \fB&\fR (као: \fB\e?\fR, \fB\e*\fR
и \fB\e&\fR) у датотекама да бисте спречили њихову употребу у функцији
метасимбола у регуларним изразима када се замена врши у линији за унос.
 
.\"NODE "Virtual File System"
.SH "Виртуелни систем датотека"
Поноћни наредник садржи слој кода за приступ систему датотека; овај
слој кода се назива скретница (switch) виртуелног система датотека. Скретница
виртуелног система датотека омогућава Поноћном нареднику да ради над
датотекама који се не налазе у систему датотека Уникса.
.PP
За сада се уз Поноћног наредника испоручује неколико Виртуелних система датотека
(VFS): систем датотека
.IR local ,
који се користи за приступ обичном систему датотека Уникса; систем датотека
.IR ftpfs ,
који се користи за рад са датотекама на удаљеним системима преко протокола FTP;
систем датотека
.IR tarfs ,
који се користи за рад са обичним и компримованим датотекама врсте tar; систем
датотека
.IR undelfs ,
који се користи за опоравак обрисаних датотека на системима датотека
ext2 (подразумевани систем датотека за Линукс системе),
.I shell
(за рад са датотекама преко повезивања љуске, као што су rsh и ssh). Ако је код
компајлиран са одговарајућом подршком, и
.I sftpfs
(за манипулацију датотекама преко SFTP повезивања).
.PP
Обезбеђен је и општи систем
.I extfs
(спољашњи виртуелни систем датотека), како би се лако прошириле могућности
VFS\-а преко скриптова и спољашњег софтвера.
.PP
Код скретнице VFS\-а ће тумачити све коришћене путање и усмеравати их на
исправан систем датотека; формати који се користе за сваки од система датотека
су описани касније у њиховим одељцима.
.\"NODE "  FTP File System"
.SH "  Систем датотека FTP\-а"
Систем датотека FTP\-а (ftpfs) вам омогућава да радите са датотекама на удаљеним
машинама. Да бисте га користили, можете користити ставку менија
.I Повезивање FTP\-ом
или директно поставити ваш текући директоријум преко наредбе
.I cd (промена директоријума)
на путању која изгледа овако:
.PP
.I ftp://[!][корисник[:лозинка]@]машина[:порт]/[удаљени\-дир]
.PP
Елементи
.IR корисник ,
.I порт
и
.I удаљени\-дир
су необавезни. Уколико задате елемент
.IR корисник ,
Поноћни наредник ће се пријавити на удаљену машину под тим корисничким именом, а
иначе ће користити анонимну пријаву или корисничко име из датотеке
.IR "~/.netrc".
Необавезни елемент
.I лозинка
представља лозинку која се користи за повезивање. Не препоручује се употреба
лозинке у називу директоријума VFS\-а, јер се она онда може појавити на екрану
као обичан текст и може бити сачувана у историју директоријума.
.PP
Да бисте укључили посредника за FTP, ставите
.B !
(узвичник) пре назива хоста.
.PP
Примери:
.PP
.nf
    ftp://ftp.nuclecu.unam.mx/linux/local
    ftp://tsx\-11.mit.edu/pub/linux/packages
    ftp://!iza.zast.zida.edu.cs/pub
    ftp://guest@udaljeni\-host.com:40/pub
    ftp://miguel:xxx@server/pub
.fi
.PP
Погледајте дијалог
.\"LINK2"
Виртуелни систем датотека
.\"Virtual FS"
за опције ftpfs\-а.
.\"NODE "  Tar File System"
.SH "  Систем датотека врсте tar"
Систем датотека врсте tar вам омогућава приступ само за читање вашим
датотекама врсте tar преко наредбе chdir (промена текућег
директоријума). Да бисте прешли у датотеку врсте tar, можете да
користите наредбу промене текућег директоријума уз следећу синтаксу:
.PP
.I /datoteka.tar/utar://[дир\-унутар\-tar]
.PP
Датотека mc.ext.ini већ садржи пречицу за датотеке врсте tar, што
значи да можете само показати на датотеку врсте tar и притиснути
Return да бисте ушли у њу; погледајте одељак
.\"LINK2"
Уређивање датотеке екстензија
.\"Edit Extension File"
за детаље како да ово обавите.
.PP
Примери:
.PP
.nf
    mc\-3.0.tar.gz/utar://mc\-3.0/vfs
    /ftp/GCC/gcc\-2.7.0.tar/utar://
.fi
.PP
Последња линија задаје пуну путању архиве врсте tar.
.\"NODE "  FIle transfer over SHell filesystem"
.SH "  Систем датотека за пренос преко љуске (shell)"
Систем датотека љуске је мрежни систем датотека који вам омогућава да радите са
датотекама на удаљеној машини као да су оне у локалу. Да бисте ово користили,
друга страна мора да има љуску компатибилну са љуском bash.
.PP
Да бисте се повезали са удаљеном машином, потребно је само да поставите текући
директоријум на посебан директоријум чији назив је у следећем формату:
.PP
.I sh://[корисник@]машина[:опције]/[удаљени\-дир]
.PP
Елементи
.IR корисник ,
.I опције
и
.I удаљени\-дир
су необавезни. Уколико задате елемент
.IR корисник ,
Поноћни наредник ће покушати да се пријави на удаљену машину под тим корисничким
именом, а иначе ће користити ваше корисничко име.
.PP
Могуће
.I опције
су:
.nf
  „C“ \- користи компресију;
  „r“ \- користи rsh уместо ssh;
  порт \- задавање порта који користи удаљени сервер.
.fi
Уколико је присутан елемент
.IR удаљени\-дир ,
ваш текући директоријум на удаљеној машини ће бити постављен на тај
директоријум. 
.PP
Примери:
.PP
.nf
    sh://onlyrsh.mx:r/linux/local
    sh://joe@hocu.kompresiju.edu:C/private
    sh://joe@nekomprimovan.ssh.edu/private
    sh://joe@nekihost.ssh.edu:2222/private
.fi
.PP
Када се успоставља повезивање, отисак кључа сервера се верификује преко датотеке
~/.ssh/known_hosts. Ако се не пронађе пар хост/кључ, или се пронађе хост а кључ
не одговара, приказује се одговарајућа порука. Дијалог има три дугмета:
.PP
.B [Да]
додаје нов пар хост/кључ у датотеку ~/.ssh/known_hosts и наставља.
.PP
.B [Игнориши]
не додаје нов пар хост/кључ у датотеку ~/.ssh/known_hosts, али ипак наставља (на
вашу одговорност).
.PP
.B [Не]
прекида повезивање.
.\"NODE "  Undelete File System"
.SH "  Систем датотека за одбрисање"
На Линукс системима, уколико сте од скрипта configure захтевали да користи
могућности одбрисања на систему датотека ext2fs, моћи ћете да користите систем
датотека за одбрисање. Опоравак обрисаних датотека је могућ само на системима
датотека врсте ext2. Систем датотека за одбрисање је само интерфејс за добављање
свих обрисаних датотека на систему датотека ext2fs библиотеке ext2fs\-а. Он
омогућава издвајање изабраних датотека у обичну партицију.
.PP
Да бисте користили овај систем датотека, морате да поставите текући директоријум
на посебни назив датотеке који се састоји од префикса „undel://“ и назива
датотеке у којој се налази систем датотека.
.PP
На пример, да бисте опоравили обрисане датотеке на другој партицији првог SCSI
диска у Линуксу, можете да користите следећу путању:
.PP
.nf
    undel://sda2
.fi
.PP
Учитавање тражених података пре него што можете да почнете разгледање датотека
може потрајати.
.\"NODE "  EXTernal File System"
.SH "  Спољашњи систем датотека"
.B extfs
вам омогућава да на лак начин спојите бројне одлике и системе датотека са
ГНУ\-овим Поноћним наредником, пишући скриптове.
.PP
Системи датотека extfs\-а се могу поделити у две категорије:
.PP
1. Самостални системи датотека, који нису повезани ни са једном стварном
датотеком. Они представљају извесне системске податке у облику стабла
директоријума. Можете их позвати куцајући
.I „cd називсд://“
где је „називсд“ кратак назив система extfs\-а (погледајте доле).  Примери
оваквих система датотека су audio (листа звучне траке на CD\-овима) или apt
(списак свих Дебијанових пакета на систему).
.PP
На пример, да бисте излистали CD\-Audio траке са вашег CD\-ROM уређаја, можете
да откуцате
.PP
.nf
  cd audio://
.fi
.PP
2. „Архивни“ системи датотека (као што су rpm, patchfs и други), који
представљају садржај датотеке у виду стабла директоријума. Они се могу састојати
од „стварних“ датотека, које су компримоване у архиву (urar, rpm) или виртуелних
датотека, као што су поруке у сандучићима (mailfs) или делови закрпе (patchfs).
Да бисте приступили таквим системима датотека, на назив архиве надовежите
.IR називсд:// .
Приметите да сама архива може да буде у другом виртуелном систему датотека.
.PP
На пример, да бисте излистали садржај архиве врсте zip под називом
dokumenti.zip, откуцајте
.PP
.nf
  cd dokumenti.zip/uzip://
.fi
.PP
На више начина, можете да сматрате да су спољашњи системи датотека као и сви
остали директоријуми. На пример, можете их додати у брзи списак или прећи у њих
из историје директоријума. Важно ограничење је то што не можете покретати
наредбе љуске из спољашњих система датотека као на другим не\-локалним
VFS\-овима.
.PP
Стандардни скриптови спољашњих система датотека који се испоручују уз Поноћног
наредника су:
.TP
.B a
приступа DOS/Windows дискети „A:“
.RI ( "cd a://" ).
.TP
.B apt
front end за Дебијанов систем управљања пакетима APT
.RI ( "cd apt://" ).
.TP
.B audio
скидање са и пуштање звучних CD\-ова
.RI ( "cd audio://"
или
.IR "cd uredjaj/audio://" ).
.TP
.B bpp
пакет дистрибуције ГНУ\-а са Линуксом Bad Penguin
.IR ( "cd paket.bpp/bpp://" ).
.TP
.B deb
пакет дистрибуције ГНУ\-а са Линуксом Дебијан
.RI ( "cd paket.deb/deb://" ).
.TP
.B dpkg
инсталирани пакети дистрибуције Дебијан
.RI ( "cd deb://" ).
.TP
.B hp48
преглед и копирање датотека на/са калкулатора HP48
.RI ( "cd hp48://" ).
.TP
.B lslR
разгледање листинга lslR који се могу наћи на многим серверима FTP\-а
.RI ( "cd datoteka/lslR://" ).
.TP
.B mailfs
подршка за мејл сандучиће врсте mbox
.RI ( "cd mejlboks/mailfs://" ).
.TP
.B patchfs
спољашњи систем датотека за рад са унификованим и контекстним датотекама врсте
diff
.RI ( "cd datoteka/patchfs://" ).
.TP
.B rpm
пакет врсте RPM
.RI ( "cd datoteka/rpm://" ).
.TP
.B rpms
управљање базом пакета врсте RPM
.RI ( "cd rpms://" ).
.TP
.B ulha, urar, uzip, uzoo, uar, uha
архивери
.RI ( "cd arhiva/xxxx://"
где xxxx може да буде:
.IR ulha ,
.IR urar ,
.IR uzip ,
.IR uzoo ,
.IR uar ,
.IR uha ).
.PP
Можете придружити врсту датотеке/екстензију одређеном спољашњем систему
датотека, као што је то описано у одељку
.\"LINK2"
уређивање датотеке екстензија\&.
.\"Edit Extension File"
Ево примера ставке за Дебијанове пакете:
.PP
.nf
  regex/\e.deb$
          Open=%cd %p/deb://
.fi
.\"NODE "Colors"
.SH "Боје"
Поноћни наредник ће покушати да открије да ли ваш терминал подржава боје преко
базе терминала и назива вашег терминала. Понекад се он може збунити, па можете
захтевати режим у боји или искључити режим у боји преко прекидача \-c и \-b, тим
редом.
.PP
Уколико је програм компајлиран са менаџером екрана S\-Lang уместо ncurses, ПН ће
такође проверити да ли је постављена променљива
.B COLORTERM,
која има сличан ефекат као прекидач \-c.
.PP
Можете задати терминале који увек захтевају режим у боји додавањем променљиве
.I color_terminals
у одељак Colors иницијализационе датотеке. Ово ће спречити Поноћног наредника да
покуша да открије да ли ваш терминал подржава боје. Ево примера:
.PP
.nf
[Colors]
color_terminals=linux,xterm
color_terminals=terminal\-name1,terminal\-name2...
.fi
.PP
Програм се може компајлирати и са подршком за ncurses и S\-Lang; ncurses нема
начина да захтева режим у боји: он користи само податке из базе терминала.
.PP
Поноћни наредник нуди начин за промену подразумеване боје. За сада се боје
подешавају преко променљиве окружења
.B MC_COLOR_TABLE
или одељка Colors у иницијализационој датотеци.
.PP
У одељку Colors, подразумевана мапа боја се учитава из променљиве
.IR base_color .
Можете задати другачију мапу боја терминала коришћењем назива терминала као
кључа у овом одељку. На пример:
.PP
.nf
[Colors]
base_color=
xterm=menu=magenta:marked=,magenta:markselect=,red
.fi
.PP
Формат дефиниције боје је следећи:
.PP
.nf
  <кључнареч>=<бојатекста>,<бојапозадине>:<кључнареч>= ...
.fi
.PP
Боје су необавезне, док кључне речи могу бити: normal, selected, disabled,
marked, markselect, errors, input, inputmark, inputunchanged, commandlinemark,
reverse, gauge, header, inputhistory, commandhistory. Боје менија су:
menunormal, menusel, menuhot, menuhotsel, menuinactive. Боје дијалога су:
dnormal, dfocus, dhotnormal, dhotfocus, dtitle. Боје помоћи су: helpnormal,
helpitalic, helpbold, helplink, helpslink, helptitle. Боје прегледача су:
viewnormal, viewbold, viewunderline, viewselected. Боје уређивача су:
editnormal, editbold, editmarked, editwhitespace, editnonprintable,
editlinestate. Боје искачућег менија су: pmenunormal, pmenusel, pmenutitle.
.PP
.I header
одређује боју наслова панела, линије која садржи наслове колона и индикатор
режима сортирања.
.PP
.I input
одређује боју линија за унос које се користе у дијалозима упита.
.PP
.I gauge
одређује боју испуњеног дела траке напретка, који се користи да прикаже напредак
операција над датотекама као што је копирање.
.PP
.I disabled
одређује боју контроле која се не може изабрати.
.PP
Дијалози користе следеће боје:
.I dnormal
се користи за обичан текст,
.I dfocus
се користи за тренутно изабрану компоненту,
.I dhotnormal
се користи за разликовање боје пречице у обичним компонентама, а боја
.I dhotfocus
се користи за боју истицања у тренутно изабраној компоненти.
.PP
Менији користе исту шему, али користе ознаке menunormal, menusel, menuhot,
menuhotsel и menuinactive.
.PP
Помоћ користи следеће боје:
.I helpnormal
се користи за обичан текст,
.I helpitalic
се користи за текст који је у страници упутства истакнут курзивом,
.I helpbold
се користи за текст који је у страници упутства истакнут подебљано,
.I helplink
се користи за хипервезе које нису изабране, а
.I helpslink
се користи за изабране хипервезе.
.PP
Искачући менији користе следеће боје:
.I pmenunormal
се користи за неизабране ставке менија и као главна боја искачућег прозора
менија,
.I pmenusel
се користи за изабрану ставку менија,
.I pmenutitle
се користи за наслов искачућег менија.
.PP
Могуће боје су: black, gray, red, brightred, green,
brightgreen, brown, yellow, blue, brightblue, magenta, brightmagenta,
cyan, brightcyan, lightgray и white. Постоји и посебна кључна реч за
провидну позадину. Она гласи: „default“ и може да се користи само за
боју позадине. Још једна посебна кључна реч је „base“ и означава основне боје
ПН\-а. Када је доступно 256 боја, оне се могу задати било као color16 до
color255, било као rgb000 до rgb555 и gray0 до gray23. На пример:
.PP
.nf
[Colors]
base_color=normal=white,default:marked=magenta,default
.fi
.PP
Атрибути могу бити било која комбинација bold, italic, underline, reverse и
blink, уз додат знак плус ако се жели више од једног. Посебна реч „none“ значи
одсуство атрибута, без резервне опције base_color. На пример:
.PP
.nf
menuhotsel=yellow;black;bold+underline
.fi
 
.\"NODE "Skins"
.SH "Скинови"
Можете променити изглед Поноћног наредника. Да бисте то урадили, морате задати
датотеку која садржи описе боја и линија за исцртавање оквира. Редефинисање боја
је сасвим компатибилно са доделом боја, као што је описано у одељку
.\"LINK2"
Боје\&.
.\"Colors"
.PP
Ако ваш скин садржи true color дефиниције, требало би да задате кључ
„truecolors“ постављен на вредност TRUE у одељку [skin]. Ако се true color не
користи, али се користи подршка за 256 боја, уместо овога задајте „256colors“.
.PP
Датотека скина се претражује по следећем алгоритму (до првог пронађеног):
.IP
.br
1) Опција командне линије
.B \-S <skin>
или
.B \-\-skin=<skin>
.br
2) Променљива окружења
.B MC_SKIN
.br
3) Параметар
.B skin
у одељку
.B [Midnight\-Commander]
у конфигурационој датотеци.
.br
4) Датотека
.B %sysconfdir%/mc/skins/default.ini
.br
5) Датотека
.B %pkgdatadir%/skins/default.ini
 
.PP
Опција командне линије, променљива окружења и параметар у конфигурационој
датотеци садрже апсолутну путању до датотеке скина (са екстензијом .ini или без
ње). Претрага датотеке скина ће се десити у (првој пронађеној) датотеци:
.IP
1)
.B ~/.local/share/mc/skins/
.br
2)
.B %sysconfdir%/mc/skins/
.br
3)
.B %pkgdatadir%/skins/
.br
 
.PP
За додатне информације, видети:
.IP
.\"LINK2"
Опис одељака и параметара
.\"Skins sections"
.br
.\"LINK2"
Дефиниције парова боја
.\"Skins colors"
.br
.\"LINK2"
Алијаси боја и атрибута
.\"Skins aliases"
.br
.\"LINK2"
Линије за исцртавање
.\"Skins lines"
.br
.\"LINK2"
Компатибилност
.\"Skins oldcolors"
.br
 
.\"NODE "  Skins sections"
.SH "  Опис одељака и параметара"
 
Одељак
.B [skin]
садржи метаподатке датотеке скина. Параметар
.I description
садржи кратак текст о скину.
 
.PP
Одељак
.B [filehighlight]
садржи описе парова боја за истицање назива датотека. Назив параметара мора бити
исти називима одељака у датотеци filehighlight.ini. Видети
.\"LINK2"
Истицање назива датотека
.\"Filenames Highlight"
за више информација.
 
.PP
Одељак
.B [core]
описује елементе који се свуда користе.
.TP
.I _default_
Подразумевани пар боја. Користи се у свим другим одељцима ако они не садрже
дефиниције боја
.TP
.I selected
курсора
.TP
.I marked
изабраних података
.TP
.I markselect
курсора над изабраним подацима
.TP
.I gauge
боје испуњеног дела траке напретка
.TP
.I input
боје линија за унос у дијалозима за упит
.TP
.I inputmark
боје изабраног текста у линији за унос
.TP
.I inputunchanged
боје текста у линији за унос пре прве измене или померања курсора
.TP
.I commandlinemark
боје изабраног текста у командној линији
.TP
.I reverse
инверзна боја
.PP
Одељак
.B [dialog]
описује елементе који се смештају на прозоре дијалога (осим дијалога грешака).
.TP
.I _default_
Подразумевана боја овог одељка. Користиће се [core]._default_ ако није задата.
.TP
.I dfocus
Боја активног (фокусираног) елемента
.TP
.I dhotnormal
Боја пречица
.TP
.I dhotfocus
Боја пречица у фокусираном елементу
 
.PP
Одељак
.B [error]
описује елементе који се смештају на прозоре дијалога грешке
.TP
.I _default_
Подразумевана боја овог одељка. Користиће се [core]._default_ ако није задата
.TP
.I errdhotnormal
Боја пречица
.TP
.I errdhotfocus
Боја пречица у фокусираном елементу
 
.PP
Одељак
.B [menu]
описује елементе који се смештају у мени. Овај одељак описује системски мени
(који се позива са F9) и кориснички задате меније (који се позивају са F2 у
панелима и F11 у уређивачу).
.TP
.I _default_
Подразумевана боја овог одељка. Користиће се [core]._default_ ако није задата
.TP
.I entry
Боја ставки менија
.TP
.I menuhot
Боја пречица менија
.TP
.I menusel
Боја активних (фокусираних) ставки менија
.TP
.I menuhotsel
Боја пречица менија у фокусираним ставкама менија
.TP
.I menuinactive
Боја интерактивног менија
 
.PP
Одељак
.B [help]
описује елементе који се смештају на прозор помоћи.
.TP
.I _default_
Подразумевана боја овог одељка. Користиће се [core]._default_ ако није задата
.TP
.I helpitalic
Пар боја елемената са атрибутом
.B italic
.TP
.I helpbold
Пар боја елемената са атрибутом
.B bold
.TP
.I helplink
Боја веза
.TP
.I helpslink
Боја активних (фокусираних) веза
 
.PP
Одељак
.B [editor]
описује боје елемената који се смештају у уређивач.
.TP
.I _default_
Подразумевана боја овог одељка. Користиће се [core]._default_ ако није задата
.TP
.I editbold
Пар боја за елементе са атрибутом
.B bold
.TP
.I editmarked
Боја изабраног текста
.TP
.I editwhitespace
Боја истицања tab\-ова и пратећих размака
.TP
.I editlinestate
Боја области стања линије
 
.PP
Одељак
.B [viewer]
описује боје елемената који се смештају у прегледач.
.TP
.I viewunderline
Пар боја за елементе са атрибутом
.B underline
 
.\"NODE "  Skins colors"
.SH "  Дефиниције парова боја"
Било који параметар у датотеци скина може да садржи дефиницију пара боја.
.PP
Парови боја су описани као две боје уз опционе атрибуте раздвојене знаком „;“.
Прво поље поставља боју прочеља, а друго боју позадине. Треће поље поставља
атрибуте. Било које од поља се може изоставити. У том случају ће се вредност
узети из подразумеваног пара боја (глобалног пар боја или подразумеваног пара
боја тог одељка).
.PP
На пример:
.br
.nf
[core]
    # зелено на црном
    _default_=green;black
    # зелено (подразумевано) на плавом
    selected=;blue
    # жуто на црном (подразумевано)
    # подвучено жуто на црном (подразумевано)
    marked=yellow;;underline
.fi
 
.PP
Могуће боје (називи) и атрибути су описани у одељку
.\"LINK2"
Боје\&.
.\"Colors"
 
.\"NODE "  Skins aliases"
.SH "  Алијаси боја и атрибута"
Овај опциони одељак задаје алијасе појединачних боја (не парова), као и
комбинација атрибута. Другим речима, фрагмената параметара раздвојених тачком и
запетом. Алијаси се могу позивати на друге алијасе, све док не настане петља.
.PP
На пример:
.br
.nf
[aliases]
    mojafg=green
    mojabg=black
    mojattr=bold+italic
[core]
    _default_=mojafg;mojabg;mojattr
.fi
 
.\"NODE "  Skins lines"
.SH "  Линије за исцртавање"
Линије се подешавају у одељку
.B [Lines]
датотеке скина. Подразумевано, користе се једноструке линије, али можете
поставити да се користе било који utf\-8 симболи (на пример, линије).
 
.PP
Описи параметара
.BR [Lines] :
.TP
.I lefttop
горњи леви фрагмент линије.
.TP
.I righttop
горњи десни фрагмент линије.
.TP
.I centertop
доња грана хоризонталне линије
.TP
.I centerbottom
горња грана хоризонталне линије
.TP
.I leftbottom
доњи леви фрагмент линије
.TP
.I rightbottom
доњи десни фрагмент линије
.TP
.I leftmiddle
десна грана вертикалне линије
.TP
.I rightmiddle
лева грана вертикалне линије
.TP
.I centermiddle
укрштање линија
.TP
.I horiz
хоризонтална линија
.TP
.I vert
вертикална линија
.TP
.I thinhoriz
танка хоризонтална линија
.TP
.I thinvert
танка вертикална линија
 
 
.\"NODE "  Skins oldcolors"
.SH "  Компатибилност"
 
Додела боја у датотекама скина је сасвим компатибилна са доделом боја описаном у
одељку
.\"LINK2"
Боје\&.
.\"Colors"
.PP
У том случају, редефинисање боја има приоритет у односу на датотеку скина, и
допуњује је.
 
.\"NODE "Filenames Highlight"
.SH "Истицање назива датотека"
Одељак [filehighlight] у текућој датотеци скина садржи називе кључева као групе
за истицање а вредности као парове боја. Парови боја су описани у одељку
.\"LINK2"
Скинови.
.\"Skins"
.PP
Правила истицања назива датотека су смештена у датотеку
%pkgdatadir%/filehighlight.ini (~/.config/mc/filehighlight.ini).
Називи одељака у овој датотеци морају бити једнаки називима параметара у одељку
[filehighlight] (у текућој датотеци скина).
.PP
Кључеви из ових група су:
.TP
.I type
врста датотеке. Ако је присутан, све остале опције ће бити занемарене.
.TP
.I regexp
регуларни израз. Ако је присутан, опција „екстензије“ ће бити игнорисана.
.TP
.I extensions
листа екстензија датотека, раздвојених знаком „;“.
.TP
.I extensions_case
(има смисла само уз параметар „extensions“) чини да правило „extensions“
разликује велика и мала слова (true) или не (false).
.PP
Кључ „type“ може имати следеће вредности:
.nf
\- FILE (све датотеке)
  \- FILE_EXE
\- DIR (сви директоријуми)
  \- LINK_DIR
\- LINK (све везе осим бајатих)
  \- HARDLINK
  \- SYMLINK
\- STALE_LINK
\- DEVICE (све датотеке уређаја)
  \- DEVICE_BLOCK
  \- DEVICE_CHAR
\- SPECIAL (све посебне датотеке)
  \- SPECIAL_SOCKET
  \- SPECIAL_FIFO
  \- SPECIAL_DOOR
.fi
.PP
 
.\"NODE "Special Settings"
.SH "Посебна подешавања"
Већина подешавања Поноћног наредника се могу изменити из менија.  Међутим,
постоји нешто поставки које се могу изменити само уређивањем датотеке поставки.
.PP
Следеће променљиве се могу подесити у датотеци ~/.config/mc/ini:
.TP
.I clear_before_exec
Подразумевано ће пре извршавања наредбе Поноћни наредник очистити екран. Уколико
желите да видите излаз наредби на дну екрана, уредите датотеку ~/.config/mc/ini
и промените вредност поља clear_before_exec на 0.
.TP
.I confirm_view_dir
Када притиснете тастер F3 над директоријумом, подразумевано ће ПН ући у тај
директоријум. Уколико је овај прекидач постављен на 1, ПН ће питати за потврду
пре промене директоријума уколико сте означили датотеке.
.TP
.I ftpfs_retry_seconds
Ова вредност представља број секунди чекања пре покушаја поновног повезивања са
сервером FTP\-а који одбија пријаву. Уколико је ова вредност нула, пријављивање
се неће поново покушавати.
.TP
.I max_dirt_limit
Задаје колико највише ажурирања екрана може бити прескочено у уграђеном
прегледачу датотека. Ова вредност подразумевано није значајна, јер код
самостално подешава број прескочених ажурирања у складу са количином примљених
притисака на тастере. Међутим, на веома спорим машинама или терминалима са брзим
аутоматским понављањем тастера, превисока вредност ће проузроковати скоковита
ажурирања екрана.
.IP
Чини се да постављање променљиве max_dirt_limit на 10 даје најбоље понашање, и
то је подразумевана вредност.
.TP
.I mouse_move_pages_viewer
Одређује да ли се скроловање мишем одвија страну по страну или ред по ред у
уграђеном прегледачу датотека.
.TP
.I only_leading_plus_minus
Дозвољава посебно третирање знакова „+“, „\-“, „*“ у командној линији (избор,
одизбор, обртање избора) у случају да је командна линија празна.  Онда нећете
морати да цитирате те знаке усред командне линије. Са друге стране, нећете моћи
ни да их користите за промену избора уколико командна линија није празна.
.TP
.I alternate_plus_minus
Ако је true, тастери „+“, „\-“, „\e“ и „*“ се користе уобичајено. За
бирање/одбирање, користите „Alt\-+“, „Alt\--“ и „Alt\-*“.
.TP
.I show_output_starts_shell
Ова променљива ради само уколико не користите подршку за подљуске.  Када
користите пречицу C\-o да бисте прешли на кориснички екран, уколико је ово
постављено, добићете свежу љуску. Иначе ће вас притисак на било који тастер
вратити у Поноћног наредника.
.TP
.I timeformat_recent
Мења формат времена који се користи за приказивање датума свежијих од 6 месеци.
Видети страницу упутства strftime или date за спецификацију формата. Ако ове
опције нема, биће коришћен подразумевани формат времена.
.TP
.I timeformat_old
Мења формат времена који се користи за приказивање датума старијих од 6 месеци,
или датума у будућности. Видети страницу упутства strftime или date за
спецификацију формата. Ако ове опције нема, биће коришћен подразумевани формат
времена.
.TP
.I torben_fj_mode
Уколико је овај прекидач постављен, онда ће тастери home и end
радити мало другачије над панелима: уместо да се избор помера на прву и
последњу датотеку у панелу, тастери ће имати следећи ефекат:
.IP
Тастер home ће: ићи на средњу линију, уколико се налазимо испод ње; иначе ће
ићи на прву линију, осим уколико се већ налазимо на њој, а тада ће ићи на прву
датотеку у панелу.
.IP
Тастер end се слично понаша: ићи ће доле на средњу линију, уколико се налазимо
изнад ње; иначе ће ићи на последњу линију, осим уколико смо већ на њој, а тада
ће померити избор на последњу датотеку у панелу.
.TP
.I use_file_to_guess_type
Уколико је ова променљива укључена (подразумевано), ПН ће покренути
наредбу file за одређивање врсте датотека које су задате у
.\"LINK2"
датотеци mc.ext.ini\&.
.\"Edit Extension File"
.TP
.I xtree_mode
Уколико је ова променљива укључена (подразумевано је искључена), приликом
разгледања система датотека у панелу који је у режиму Стабла, други панел ће се
аутоматски поново учитати у изабраном директоријуму.
.TP
.I shell_directory_timeout
Ова променљива чува рок трајања ставке директоријумског кеша у секундама.
Подразумевана вредност је 900 секунди.
.TP
.I clipboard_store
Ова променљива садржи путању (са опцијама) спољашњег алата за клипборд, као што
је „xclip“, за читање текста из датотеке у X селекцију. На пример:
.PP
.nf
clipboard_store=xclip \-i
.fi
.TP
.I clipboard_paste
Ова променљива садржи путању (са опцијама) спољашњег алата за клипборд, као што
је „xclip“, за исписивање избора на стандардни излаз. На пример:
.PP
.nf
clipboard_paste=xclip \-o
.fi
.TP
.I autodetect_codeset
Ова опција омогућава коришћење наредбе „enca“ да се аутоматски детектује кодна
страна текстуалних датотека у уграђеном прегледачу и уређивачу. Листа исправних
вредности се може добити са „enca \-\-list languages | cut \-d : \-f1“. Опција
се мора налазити у одељку [Misc].
.PP
На пример:
.PP
.nf
autodetect_codeset=russian
.fi
.\"NODE "Parameters for external editor or viewer"
.SH "Параметри спољашњег уређивача или прегледача"
Поноћни наредник обезбеђује начин да се задају опције за спољашње уређиваче и
прегледаче. Поноћни наредник ће покушати да претражује одељак „[External editor
or viewer parameters]“ у системској иницијализационој датотеци (датотека mc.lib,
која се налази у директоријуму библиотеке Поноћног наредника), а затим у
датотеци ~/.config/mc/ini. Назив опције треба да буде једнак називу (пуном
називу путање) екстерног уређивача или прегледача. Вредност опције може садржати
следеће променљиве:
.TP
.I %filename
Назив датотеке за уређивање/прегледање.
.TP
.I %lineno
Почетна линија у датотеци која се отвара.
.PP
На пример:
.PP
.nf
[External editor or viewer parameters]
    vi=%filename +%lineno
    joe=%filename +%lineno
    more=%filename +%lineno
.fi
.PP
Почетна линија се прослеђује спољашњем уређивачу/прегледачу само уколико се он
позива из прозора са резултатима операције
.\"LINK2"
Тражи датотеку.
.\"Find File"
.PP
Ако се спољашњи уређивач/прегледач покреће преко тастера F4/F3, ПН се нада да
програм (макар „joe“, али вероватно и други) има сопствену одлику која
подразумевано отвара датотеку на месту на ком је последњи пут отворена. ПН не
спречава спољашњи уређивач/прегледач да чува и враћа позицију унутар отворених
датотека.
.\"NODE "Terminal databases"
.SH "Базе терминала"
Поноћни наредник обезбеђује начин да поправи вашу системску базу терминала без
потребе за администраторским привилегијама. Поноћни наредник претражује
системску датотеку са почетним поставкама (датотеку mc.lib у директоријуму
библиотеке Поноћног наредника), затим одељак „terminal:назив\-вашег\-терминала“
у датотеци ~/.config/mc/ini, па онда у одељку „terminal:general“ свака линија
садржи симбол тастера који желите да задате, после кога следи знак једнакости и
дефиниција тастера. Можете користити специјални образац \ee да бисте представили
знак за escape\-овање и ^x за представљање знака control\-x.
.PP
Доступни симболи тастера су:
.PP
.nf
f0 до f20     Функцијски тастери f0\-f20
bs            backspace
home          тастер home
end           тастер end
up            тастер стрелица навише
down          тастер стрелица наниже
left          тастер стрелица налево
right         тастер стрелица надесно
pgdn          тастер page down
pgup          тастер page up
insert        знак insert
delete        знак delete
complete      за довршавање
.fi
.PP
На пример, како бисте задали да тастер insert буде Escape + [ + O + p, можете
поставити ово у ini датотеци:
.PP
.nf
insert=\ee[Op
.fi
 
.PP
Такође, сада можете користити
.IR "проширене тастере за учење" .
На пример:
 
.nf
    ctrl\-alt\-right=\ee[[1;6C
    ctrl\-alt\-left=\ee[[1;6D
.fi
 
.PP
Ово значи да ће ctrl+alt+лево послати секвенцу \ee[[1;6D, па ће Поноћни наредник
интерпретирати „\ee[[1;6D“ као C\-Alt\-Лево.
 
.PP
Симбол тастера
.I complete
представља escape секвенце које се користе за поступак допуњавања; ово се
подразумевано покреће са Alt\-tab, али можете задати и друге пречице за исту
радњу (на оним тастатурама са гомилом финих и неискоришћених тастера).
 
.SH ""
.\"NODE "FILES"
.SH "ДАТОТЕКЕ"
Пуне путање наведене доле се могу разликовати од инсталације до инсталације. На
њих такође утиче променљива окружења
.BR MC_DATADIR .
Ако је ова променљива постављена, њена вредност ће бити употребљена уместо
директоријума %pkgdatadir% у доњим путањама.
.PP
.I %pkgdatadir%/help/mc.hlp
.IP
Датотека помоћи за овај програм.
.PP
.I %pkgdatadir%/mc.ext.ini
.IP
Подразумевана системска датотека екстензија.
.PP
.I ~/.config/mc/mc.ext.ini
.IP
Корисничке датотеке екстензија, подешавања прегледача и уређивача. Уколико
постоје, оне намећу вредности уместо садржаја системских датотека.
.PP
.I %sysconfdir%/mc/mc.ini
.RE
.I %pkgdatadir%/mc.ini
.IP
Подразумевана системска подешавања Поноћног наредника. Користе се само
у случају да корисник нема сопствену датотеку
.BR ~/.config/mc/ini .
.PP
.I %pkgdatadir%/mc.lib
.IP
Глобална подешавања Поноћног наредника. Поставке из ове датотеке се односе на
све кориснике, без обзира на то да ли они имају своје датотеке ~/.config/mc/ini
или не. За сада, из датотеке mc.lib се учитавају само
.\"LINK2"
поставке терминала\&.
.\"Terminal databases"
.PP
.I ~/.config/mc/ini
.IP
Корисничка подешавања. Ако је ова датотека присутна, подешавања се учитавају из
ње уместо из системске почетне датотеке.
.PP
.I %pkgdatadir%/hints/mc.hint
.IP
Ова датотека садржи савете који се приказују у програму.
.PP
.I %pkgdatadir%/mc.menu
.IP
Ова датотека садржи подразумевани мени апликација за цео систем.
.PP
.I ~/.config/mc/menu
.IP
Кориснички мени програма. Ако је ова датотека присутна, онда се она користи
уместо системског менија апликација.
.PP
.I ~/.cache/mc/Tree
.IP
Листа директоријума за одлике „стабло директоријума“ и „поглед стабла“.
.PP
.I ./.mc.menu
.IP
Локални кориснички мени. Ако је ова датотека присутна, онда се она користи
уместо матичног или системског менија апликација.
.PP
Да бисте променили подразумевани корени директоријум ПН\-а, можете користити
променљиву окружења
.BR MC_PROFILE_ROOT .
Вредност MC_PROFILE_ROOT мора бити апсолутна путања. Ako je MC_PROFILE_ROOT
непостављена или празна, користиће се променљива HOME. Ако је HOME непостављена
или празна, директоријуми за ПН се узимају из библиотеке GLib.
.\"SKIP_SECTION"
.SH "ЛИЦЕНЦА"
Овај програм се расподељује под одредбама ГНУ\-ове опште јавне лиценце коју је
објавила Задужбина за слободни софтвер. Погледајте уграђену помоћ за детаље о
Лиценци и одсуству гаранције.
.\"NODE "AVAILABILITY"
.SH "ДОСТУПНОСТ"
Најновија верзија овог програма се може наћи на адреси
https://ftp.osuosl.org/pub/midnightcommander/ .
.\"NODE "SEE ALSO"
.SH "ВИДЕТИ И"
ed(1), gpm(1), terminfo(1), view(1), sh(1), bash(1),
tcsh(1), zsh(1).
.PP
.nf
Страница Поноћног наредника на Међународној мрежи:
        https://midnight\-commander.org
.fi
.\"NODE "AUTHORS"
.SH "АУТОРИ"
Аутори и сарадници су наведени у датотеци AUTHORS из изворне дистрибуције.
.\"NODE "BUGS"
.SH "ГРЕШКЕ"
Погледајте датотеку TODO из дистрибуције за информације о томе шта остаје да се
уради.
.PP
Ако желите да пријавите проблем у вези са програмом, пошаљите пријаву грешке на:
https://github.com/MidnightCommander/mc/issues .
.PP
Доставите детаљан опис грешке, верзију програма коју користите
.RI ( "mc \-V"
приказује овај податак) и оперативни систем под којим покрећете програм. Ако
програм крахира, било би нам корисно да пошаљете траг стека (stack trace).

/*   */